Ishrana bebe u prvoj godini života

Važnost majčinog mleka u ishrani bebe

Majčino mleko je za novorođenče i mlado odojče najbolja hrana; hranjeno tim mlekom odojče je jedro i zdravo. Ono znatno ređe oboleva od raznih crevnih bolesti nego odojče hranjeno kravljim mlekom. Odojče hranjeno majčinim mlekom uopšte je znatno otpornije prema svim bolestima, ređe oboleva, a ako i oboli, znatno se bolje brani od bolesti i lakše ozdravi.

Stoga je veoma važno da odojče majka doji prvih šest ili bar prva četiri meseca njegovog života. Vrlo je štetna pojava, koja se sve češće zapaža i u gradovima i na selu, da se odojčad vrlo rano odbijaju od dojke. To se obično čini pod izgovorom da majka nema dosta mleka, da majčino mleko nije dobro i sl. Međutim, pravi uzrok toj vrlo štetnoj pojavi najčešće je težnja nekih majki da se što pre oslobode dojenja, koje za njih predstavlja tešku i neprijatnu ooavezu, i nedovoljna sveet o tome da uskraćivanjem svog mleka nanose veliku štetu odojčetu i da ga na taj način izlažu raznim bolestima koje mogu biti veoma teške i opasne po život.

U kojim slučajevima majka ne bi smela da doji bebu?

Ima slučajeva kada odojče ne sme da doji njegova majka, jer bi to moglo da © 1999 EyeWire, Inc.

šteti i odojčetu i majci. Ako je majka bolesna od otvorene plućne tuberkuloze, teškog srčanog oboljenja, sifilisa koji je dobila pred kraj trudnoće ili posle porođaja, trovanja krvi, raka, teške malokrvnosti i pothranjenosti, tifusa, malarije ili teških nervnih bolesti, lekar će zabraniti dojenje i dete mora da se hrani kravljim ili nekim drugim mlekom. Ako odojče ima urođene promene na ustima i nepcu („zečja usna“, „vučja čeljust“), ne može da sisa i mora se hraniti izmuženim majčinim mlekom ili veštački. Rešenje da li neko dete možemo lišiti veoma korisnog majčinog mleka treba da donese samo lekar, a nikako porodica ili prijatelji.

Vitamini iz majčinog mleka veoma su važni za pravilan razvoj bebe

Odojče hranjeno majčinim mlekom u prva četiri meseca života zadovoljava sve svoje potrebe, sem u izvesnim vitaminima. Vitamin D(De), neophodan za pravilan razvoj i rast odojčeta, ne nalazi se u dovoljnim količinama u majčinom mleku. Stoga, da ne bi došlo do pojave rahitisa, tj. mekih kostiju, potrebno je već od kraja prve nedelje života dodavati vitamin A+D3 (De3) u kapljicama (najmanje 8 kapi dnevno). Da bi se zadovoljile potrebe u vitaminu C (Ce), odojčetu treba dati posle 15 dana života sokove od voća ― limuna, pomorandže, mandarine ili svežeg soka od paradajza.

Treba početi sa jednom kafenom kašikom voćnog soka pre i jednom posle podne; količinu soka postepeno povećavati do 10 kafenih kašika dnevno(ili jedna šoljica za crnu kafu). Tu količinu soka odojče treba da uzima do početka druge godine života. U drugoj godini detetu se daje cela pomorandža ili mandarina.

Kravlje mleko bebi se najranije može davati posle prve nedelje života

Ukoliko majka nema dovoljno mleka, najranije krajem prve nedelje života novorođenčeta može se početi sa prihranjivanjem nekim drugim mlekom; prihranjivanje se vrši ili dopunom podoja koji je nedovoljan ili se jedan podoj može potpuno zameniti obrokom kravljeg mleka ili mleka u prahu.

Ako odojče iz bilo kojeg opravdanog razloga ne može da bude hranjeno majčinim mlekom, treba mu davati u prva četiri meseca života razblaženo kravlje mleko (2/3mleka i 1/3 vode, tj. 100 g mleka, 50 g vode i dve kafene kašike šećera) ili dvotrećinsko punomasno mleko u prahu (dve ravne supene kašike mleka u prahu, 150 g vode i dve kafene kašike šećera). Mleko u prahu, kao i kravlje mleko, treba zajedno sa šećerom kuvati 10 minuta. Kapljice vitamina A+D)3(De3) i voćne sokove dobijaju veštački hranjena odojčad kao i dojena.

U ishranu bebe čvrsta hrana se može početi ubacivati posle četvrtog meseca

Posle navršena četiri meseca života, veštački hranjenom odojčetu daje se umesto jednog obroka mleka jedna mlečna kašica (prženo brašno, keks ili griz) i žumance, a dojenom odojčetu zamenjuje se jedan podoj kašicom od 2/3 kravljeg mleka sa žumancetom. Mlečne kašice i žumance mogu se dati odojčetu i ranije, kad navrši tri meseca, ukoliko je dete slabo, pothranjeno ili anemično. Prirodno i veštački hranjeno odojče od četiri meseca dobija između obroka (do 100 g dnevno) sveže strugane jabuke.

Uvodjenje povrća u ishranu beba tek sredinom petog meseca

Uvodjenje povrća u ishrani beba

Uvodjenje povrća u ishrani beba

Od sredine petog meseca odojče se privikava na povrće. (Supu ili čorbu od šargarepe odojče može da dobije još u prvim mesecima života i ona služi kao lekovita hrana protiv proliva.) Odojče od pet meseci može da jede spanać, blitvu ili repu, sa punih šest meseci ― mladi grašak, celer, bundevu i paradajz, kad napuni sedam meseci, daje mu se krompir i karfiol. Odojčetu se dok ne napuni devet meseci daje pasirano povrće (uvek se pasira sa vodom u kojoj je kuvano), u desetom mesecu povrće gnječeno viljuškom a u jedanaestom mesecu prognječeno povrće u kome se ostavljaju mali, seckani komadi da se odojče navikava da žvaće. Povrću se radi boljeg ukusa dodaje malo soli a radi veće hranljivosti maslac ili ulje.

Odojčetu se dnevno daje onoliko supenih kašika ukuvanog povrća (kaše) koliko iznosi kad broj meseci njegovog života podelimo sa dva (odojčetu od osam meseci treba dati 8:2 ― 4 supene kašike).

Uvodjenje mesa i žumanceta od jajeta može u šestom mesecu

Od početka šestog meseca odojče treba da jede jedan dan u podne žumance, a drugi dan meso, ali se ponekad meso može zameniti žumancetom, i obratno.

Odojčetu se daje jagnjeće, teleće, pileće i goveđe meso ili džigerica. Odojčetu od 6 do 9 meseci daje se strugano ili pasirano meso, od devetog meseca mleveno, a od dvanaestog seckano. Na isti način daje se i džigerica. Strugano ili pasirano meso, odnosno džigerica, daju se odojčetu za jednu supenu kašiku manje od količine ukuvanog povrća (odojčetu od 8 meseci daju se 4 supene kašike povrća a tri supene kašike mesa).

Odojčetu se počev od petog meseca života može dati i mladi, u kući spremljen, posni sir (od obranog mleka), i to jedna supena kašika, sa povrćem ili kašicama.
Odojčetu od sedam meseci treba dati u ruke koricu hleba ili keksa da gricka.

Celo jaje dobija odojče kad napuni devet meseci.

Što je odojče mlađe, broj obroka treba da je veći ― sedam pa šest, a od petog meseca pet. U petom mesecu odojče ima četiri podoja ili četiri obroka dvotrećinskog kravljeg mleka, jednu mlečnu kašicu, žumance, sok od voća, A + D3(De3) vitamin i strugane jabuke.

U šestom mesecu, umesto jednog podoja, odnosno za veštački hranjeno odojče umesto jednog obroka mleka, ono dobija kašicu od povrća sa mesom ili žumancetom, voćne sokove, vitamine i pire od voća.

Ishrana bebe u sedmom mesecu

Odojčetu u sedmom mesecu uskraćuje se još jedan podoj, tako da ima dva podoja i jedan obrok razblaženog kravljeg mleka ili tri obroka razblaženog kravljeg mleka (za veštački hranjeno odojče), a sve ostalo kao u prethodnom mesecu; u tom mesecu dobija koricu od hleba ili keks da gricka.

Ishrana bebe u osmom mesecu

U sledećem, osmom mesecu, ostaje još samo jedan podoj i dva obroka razblaženog kravljeg mleka (odnosno tri obroka kravljeg mleka za veštački hranjeno odojče), zatim povrće, voće, vitamini, žumance i meso.

Kad odojče napuni 8 meseci, prestaje dojenje. Dete dobija samo 4 obroka: dva obroka nerazblaženog mleka, jednu kašicu od keksa i jednu kašicu od povrća sa žumancetom ili mesom, odnosno džigericom; voćne sokove, vitamine i voće dete dobija kao i do tada.

Ishrana bebe od deset i jedanaest meseci

U sledeća dva meseca, tj. u desetom i u jedanaestom, detetu ostaje isti broj obroka; količine povrća i mesa se povećavaju.

Ishrana bebe u dvanaestom mesecu

U dvanaestom mesecu detetu mogu ostati četiri obroka, sa povećanim količinama povrća, mesa i voća, a može mu se dati i tri obroka: jedan obrok mleka, jedna mlečna kaša i jedna kaša od povrća sa mesom ili žumancetom. Voće, voćne sokove i vitamine dobija, kao i u prethodnim mesecima, ili posle tih obroka ili između njih.

Takav način ishrane može se po potrebi i menjati. Ukoliko majka nema dovoljno mleka ili se razboli od neke bolesti koja zahteva prekid dojenja, odbijanje će se vršiti brže i količine kravljeg mleka biće veće. Količina kravljeg mleka za 24 sata ne sme ni u kojem slučaju biti veća od 650 g da ne bi došlo do „oštećenja kravljim mlekom“ (poremećaj varenja, proliv itd.) i da bi odojče moglo da primi i ostalu neophodnu hranu.

U svakom slučaju, pri pravljenju jelovnika, određivanju količine hrane, broja obroka, brzine i načina odbijanja od dojke, treba se posavetovati sa lekarom u savetovalištu. Svako dete je mala ličnost za sebe, razvija se na svoj način, ima svoje potrebe, ukus i navike, koje treba uskladiti sa stvarnim potrebama dečjeg organizma i načelima dečje medicine da bi se ono pranilno i dobro razvijalo, bilo dobro uhranjeno i na taj način bolje prebrodilo sve, pa i teže bolesti.