Zamena za majčino mleko usled nedostatka mleka kod dojilje

Kad majka nema dovoljno mleka za svoje dete, ili je radom van kuće sprečena da uredno doji svoje odojče, onda mu se umesto majčina mleka 1 ili 2 dojenja zamene drugim mlekom. To se naziva mešovitom ishranom odojčeta.

Za mešovitu ishranu možemo, pored majčina mleka, za dopunu ili zamenu pojedinih dojenja dati kravlje, kozje, ovčje, pa čak i bivoličino ili magaričino mleko. Najčešće se daje kravlje mleko, ali isto tako dobro je i kozje i ovčje. Svako mleko treba da se kuva, zasladi i meša sa vodom kako je opisano pod naslovom: Prirodna i veštačka ishrana odojčeta. Ovde ćemo samo napomenuti da se ne sme pristupiti mešovitoj ishrani pre nego što se sigurno utvrdi da mati doista nema dovoljno mleka. Ovo se naročito strogo mora da uzme u obzir u prva četiri meseca detinjeg života, jer onda je dete najosetljivije u pogledu crevnih oboljenja.

Osnovno je pravilo, ipak, da je za odojče u prvim mesecima života majčino mleko najbolja i nezamenljiva hrana, koja ga štiti od bolesti i smrti.

Zamena za majcino mleko

Da bismo utvrdili da li jedno odojče posiše dovoljno mleka, izmerićemo ga na terazijama (vagi) povijeno pre dojenja i zabeležićemo težinu, onda će se dete nadojiti i posle dojenja opet izmeriti. Posle dojenja ono će biti teže za onoliko koliko je posisalo mleka. Ovako ćemo uraditi dva-tri puta preko dana i ako nađemo da dete nekoliko puta nije posisalo onoliko koliko obično treba takvo odojče da posiše, znači da nema dovoljno mleka kod majke

Sad se možemo rešiti da mu dodamo pomalo mleka posle ovih podoja koji su slabi, a to su podoji od podne pa nadalje, jer jutrom majke imaju najviše mleka. Ali možemo da uredimo mešovitu ishranu i tako da detetu damo u 10 sati pre podne i u 6 sati po podne po 1 obrok mleka (kašičicom, ili na bočicu sa sisaljkom, ili iz šoljice) umesto dojenja. Tako će mati moći da u svojim dojkama nakupi više mleka za podoj u 2 sata po podne i u 10 sati uveče.

Kada je mati primorana da radi van kuće, onda će osoba kojoj je odojče povereno, kada dođe vreme podoja, detetu dati kašičicom njegov obrok zagrejana mleka onako kako to propisuju pravila za veštačku ishranu odojčadi.

DOJILJA

Kada mati usled bolesti ne može da doji ili kad dete ostane siroče i bez majčine hrane, onda mu se može naći dojilja. To je na selu lakše, jer u većim porodičnim zajednicama ima više mladih žena koje imaju odojče.

Ali kad u kući ili u susedstvu nema žene iz bliže porodice, a porodica je u mogućnosti da uzme jednu plaćenu dojilju, onda se pazi na ovo:
a) Dojilju mora pregledati lekar. Ona treba da bude zdrava, ne sme da boluje od sifilisa, tuberkuloze, niti od zapaljenja bubrega, šećerne bolesti, padavice, niti da je pijanica.
b) Ona mora da ima dovoljno mleka, za oba deteta, i da su joj dojke sa dobro razvijenim bradavicama.
v) Dojiljino dete treba da je približno istog uzrasta, da ne bude novorođenče niti, pak, već godišnjače.
g) Ona mora da bude čista, da se kupa, da se presvlači u čisto rublje uredno i da pere svoje dojke pre i posle dojenja.
d)Kada doji, treba i svoje dete da donese sobom pa ako je u stanju treba i svoje dete da podoji, ako ne sasvim onda bar delimično dva-tri puta na dan, a ostale obroke će mu zameniti mlekom, kašicama i povrćem.