Saveti za dojenje bebe u prvim mesecima života

Beba u prvim mesecima života treba da jede samo majčino mleko

Majčino mleko je prirodna i najbolja hrana za odojče. Ono nije sposobno da u prvim mesecima podnosi drugu hranu. Svako drugo mleko, i kravlje, i ovčje, i kozje, može da ošteti njegovo zdravlje i razvoj, da mu donese teške i smrtonosne bolesti. Majčino mleko čuva dete od svih crevnih bolesti, a isto tako i od mnogih drugih koje je preležala njegova mati. Ono sadrži sve sastojke koji su mu potrebni za hranu i pravilan porast. U majčinom mleku ima i masnoće i šećera i belančevina sasvim dovoljno da dete bude zzdovoljno i napredno i, što je isto tako važno, sačuvano od mnogih bolesti.

Dojenje bebe treba da bude po rasporedu, a ne uvek kad beba zaplače

Svaka prvorotkinja mora naučiti kako da doji svoje dete, ali važno je da i svaka mati zna da dete mora dojiti po izvesnom redu, a ne kad god se ono zaplače. Zdravo i snažno odojče treba da se doji na 4 sata. U 6 i 10 pre podne i u 2, 6 i 10 po podne. Ako po podne dete ne bude sito, što se često događa, jer mnoge majke nemaju po podne onoliko mleka koliko izjutra, onda mogu dete podojiti na 2 i po ili 3 sata. Noću se dete ne doji. Samo se slabunjavo, pre vremena rođeno i bolesno odojče doji i noću.

Da li bebu treba hraniti sa obe ili jendom dojkom?

Ako majka ima mnogo mleka, ona može u prvom i drugom mesecu dati odojčetu da na obrok siše 15 do 20 minuta po jednu dojku, a ako dete nije zadovoljno s jednom, onda treba dati i drugu, u tom slučaju svaku po 10 do 15 minuta. Zdravo i snažno odojče može i za 5 do 10 minuta da se nasiše i da bude sito.

dojenje bebe

Kako prepoznati razloge zbog kojih beba plače?

Kod dojenja je važno znati da se dete ne sme dojiti kad god zagšače, jer ono može da plače ne usled gladi, nego iz bezbroj drugih razloga. Odojče plače kad je mokro ili ukakeno, kad ga nešto žulji ili svrbi, kad je mnogo utegnuto, kad oseti potrebu da miče nogama ili rukama, koje su mu umotane i stegnute da ne može ni da mrdne. Dete plače i kad je žedno, a ponajviše kad je u pregrejanoj sobi i kad je mnogo utopljeno. A plače isto tako kad ga boli šta u trbuhu, ili u grudima, ili u glavi. Majka treba da nauči da razume detinji plač. Zato pre svega treba kad se dete rasplače, da ga razvije i da vidi da li je mokro ili zaprljano izmetom, da li mu je vrućina i zaparno, ili ga žulji neki pregib, čvor i rub od pelene, što se vidi po brazdama.

Ako dete prestane da plače čim se razvije,znači da mu je bilo suviše toplo i da je bilo dugo ukočeno u istom položaju, pa želi da se protegli. U tom slučaju dete se odmah razveseli, i tegli zadovoljno. Majka treba onda da ga okrene levo i desno, da ga protrlja po celom telu suvim dlanom i da mu presavija ruke i noge. Ali ako dete i dalje plače i skuplja noge, onda može da ga boli trbuh ili je žedno.

Ako plače i vrti glavom, možda ga boli uvo, a ako plače i stenje i pri tom glasno podrigne ili ispusti glasno iz stražnjice, onda znači da su ga napinjala creva. Ako pri disanju stenje i brzo diše, ima vatru i više cvili, onda možda ima neku bolest u grudima. Od gladi deca plaču snažno, zvonko, i to ili na kraju podoja, ili na jedan ili dva sata posle podoja ako umorna zaspe na dojci. Mati treba da misli na plač deteta usled gladi tek kad ne nađe drugi razlog za plač, ili kad deca inače pokazuju slabo napredovanje u težini.

Dojenje bebe ne treba vršiti u stojećem uspravnom položaju

Kad mati uzme dete da doji, treba da sedne udobno, a nikako da hoda ili da radi nešto, ili da se igra s detetom. Treba da uzme dete na krilo, svoje noge da stavi na neku nisku klupicu da joj bude zgodnije, pa da opere dojku prokuvanom vodom, koju treba uvek da ima pri ruci u zatvorenom ili poklopljenom sudu. Znojenjem ili mlekom zaprljana dojka može da bude vrlo opasna za dete, jer su mnoga deca dobila proliv samo od oznojene, zaprljane i neoprane dojke.

Dok drži dete na dojci, majka treba da ga gleda i pazi da mu se nosić ne zapuši dojkom ili odelom. Neka mu se smeši kad dete u nju pogleda, ali neka se ne igra i ne razgovara ni s njim niti s drugim. Detetu ne smemo odvraćati pažnju od dojke i od sieanja, jer to je njegov sasvim ozbiljan i glavni posao pri kome ga ne smemo uznemiravati.

Kako prepoznati kada je bebi dovoljno mleka?

Već smo napred napomenuli koliko dugo treba da se drži odojče na sisi. Kad ima mleka i kad su bradavice dobro razvijene pa mleko lako prolazi, onda mleko iz njih šiba u 5―6 i više mlazeva, i snažno dete izvuče iz dojke za 5―6 minuta sve mleko pa, kad je sito, pusti dojku i, sa zadovoljnim izrazom lica, zaspi. Ako ostane budno pa okreće glavu, znači da traži još. Ako mu mati dodirne dojkom obraz i ono se okrene da uhvati ustima bradavicu, počne snažno da vuče i guta, znači da još nije sito.

Kako povećati količinu mleka u dojkama?

Ponekad zdravo, jako odojče, vukući snažno i ispražnjujući dovoljno obe dojke izazove jaču mlečnost. Kad se dojke dobro isišu ― isto kao kod krave, koze ili ovce kad se dobro izmuzu ― one se razrade i daju više mleka, a kad se ne isprazne uredno, daju manje mleka. Ako se dete ne može da nadoji, tj. zasiti za 20 minuta, to je znak da nema dovoljno mleka, što se primećuje i po nedovoljnom napredovanju odojčeta u težini. Pre vremena rođeno ili slabo odojče ne može iz dobre mlečne dojke da posiše za 20 minuta dovoljnu količinu mleka, jer nema dovoljno snage da izvuče mleko iz dojke, brzo se zamori i zaspi pre nego što se zasiti. Ali kada u sisi nema dovoljno mleka, može i jako, saevim zdravo odojče da vuče i da se napreže pa umori i zaspi, a pri svemu tome ipak ostane gladno. Zdravo i snažno odojče se obično ljuti i plače kad nema dovoljno mleka.

Nakon završetka dojenja dojke treba oprati čistom vodom

Kad se dete nasisalo, dojke, pre toga nabrekle od mleka, su mekane. Mati treba opet da opere čistom prokuvanom vodom bradavice i okolinu bradavice, tj. krug oko bradavice koji dete zahvata pri sisanju.

Šta raditi ako su bradavise ispucale?

Ako su bradavice osetljive ili ispucale, onda u težim slučajevima treba da se pita za savet lekar, koji obično preporučuje da se na ranjavu bradavicu stavi veštačka i kroz nju doji dete. Ali radi predohrane od pucanja ili ojedanja bradavice treba još za vreme trudnoće očvrsnuti kožu na bradavicama trljajući je čvrsto svakodnevno jedanput ili dvaput krpicom natopljenom u čistu hladnu vodu. A kad se dete rodi i kad se već doji, onda se bradavica posle dojenja opere vodom pa se namaže nekom zaštitnom mašću, dobro je i čistim ribljim zejtinom. Pre narednog dojenja zapttitna mast ili riblji zejtin se skinu čistom mekom krpicom, bradavice se operu vodom, te se čista bradavica stavi odojčetu U usta.