Oblačenje beba: Kako treba da izgleda oblačenje bebe po godišnjim dobima

Od navršetka drugog meseca pa nadalje dete je toliko već odraslo da se mora oblačiti, a ne povijati. Najvažnija promena u odevanju je oblačenje čarapica i cipelica od vune kad je hladno vreme i navlačenje gaćica. Između nogu mu se još stavlja mala pravougla ili trougla pelena za upijanje mokraće i izmeta, a gaćice dođu umesto velike pravougle i velike trougle pelene. Košuljica i benkica ostaju iste, ali se preko njih navuče prslučić koji ima oko pojasa dugmad na koja se zakopčavaju gaćice, i tako taj prslučić drži gaćice. Preko svega dolazi haljina, za toplo vreme od tankog platna, a za zimu od flanela ili pletene vune.

Mnoga deca balave, povraćaju ili se pri jelu mnogo brljaju, zato im se stavljaju podbradače od platna koje dobro upija.

Kad deca prohodaju, onda se oblače preko leta u platnene haljinice, koje treba da su za vreme letnjih vrućina bez rukava i nogavica. Najzgodnije su, kako mušku tako i za žensku decu, haljinice skrojene tako da se između nogu zakopčavaju dugmadima, jer deca sedaju svuda pa ne valja da golom stražnjicom dodiruju zaprljan pod, zemlju, đubrište i da se na taj način raznom prljavštinom, odnosno bolestima zagađuju.

Oblacenje beba

Dete, uglavnom, ima ispod haljinice gaćice i prslučić, a preko zime mu se oblači još i jedna flanelska košuljica. Preko haljine leti se ne oblači ništa, a preko zime vuneni džemper. Za izlaz van kuće mora se, prema vremenu, obući topliji vuneni ogrtač ili kaput, a na noge vunene čarape,cipele i sandale. Gumena obuća je za decu štetna.

Kako se deca mnogo prljaju, rublje i odelo mora im se praviti od takve materije, pamučne ili vunene, koja se lako pere i od pranja se kvari. Jer ništa nije ružnije nego kad je nekod ete obučeno u belu ili šarenus vilu, a prljavo je, masno i smrdi od prljavštine. I najprostija čista platnena haljina i stara iskrpljena oprana košuljica je puno lakša za negovanje od svile. Naročito je ružno kada vidimo decu obučenu u svilene šarene haljine sa puno skupocenih pantljika, veza i čipaka, sa svilenim kapicama čije su pantljike, čipke i šareni vez od prljavštine i masnoće izgubili i boju i lepotu, napunili se svakog gada i smrada i postali odvratni i opasni po dečje zdravlje i život.

Sve rublje i odelo za odojčad i malu decu majke treba da prave samo od materije koja se lako i dobro pere. Čista, dobro oprana odeća ne samo što je lepa za oko nego je i najbolji čuvar deteta od raznih bolesti.

Strah od nazeba je preteran i veoma šteti. Odojče može da ozebe samo kad je mokro ili znojavo u hladnoj sobi i na promaji. Ako ga prepovijemo kad je mokro i ne preutopljavamo ga da se znoji, ono neće nazepsti. Dečji krevetac treba da je namešten u sobi tako da ga promaja ne može zahvatiti. Kad duva hladan vetar ili je napolju magla ili kiša, malu decu ne valja izvoditi, jer na takvom vremenu mogu nazepsti. Inače, sve tzv. nazebne bolesti deca dobijaju od starijih koji im duvaju u lice kada ih maze, kada ih miluju ili ljube.

Ako dete čuvamo od hladnog vetra, vlažne hladnoće i promaje, ono nikad neće nazepsti, sem kad postane veće pa bude izlazilo svaki dan da se sanka ili grudva po snegu, ili kliza na ledu, bez zimskog kaputa i gumenih čizama. Dete ne sme da stoji dugo na hladnoći nepokretno, ali ako se kreće u igri, ono. i kada je manje odeveno, neće nazepsti. A kad se kreće u živahnoj i radosnoj igri onda mu debeo zimski kaput smeta, pa je bolje da ima na sebi vuneni džemper (kaput ili prsluk od pletene vune).