Bolesti novorodjenčadi – Najčešće bolesto kod beba u prvim danima života

Kod novorođenčadi ima izvesnih bolesti koje mogu sami roditelji poznati i prema svojim mogućnostima učiniti što do njih stoji da se one izbegnu ili ublaže.

Navešćemo nekoliko bolesti koje su najčešće, a po život i opstanak deteta najvažnije.

POVREDE PRI POROĐAJU. One se dešavaju bilo zato što je porođaj bio nagao, suviše brz, bilo što je suviše dug, ili zbog rđavog, nepravilnog sklopa karličnih kostiju porodilje a ponekad i zato što nije oko porodilje za vreme porođaja bila vešta babica. Pri ovome treba znati da obične modrice i krvni podlivi na glavi, na licu ili na temenu nemaju nikakvog značaja. Oni obično prođu sami. Pri porođaju mogu da se dese i prelomi kostiju (ključna ili butna kost), naročito pri izvlačenju deteta, ali je to ipak vrlo retko i to lekari mogu lako da pocrave. Teže su moždane povrede, do kojih dolazi ili kod vrlo naglih ili vrlo teških i dugih porođaja. Novorođenče sa takvom povredom obično je stalno u zanosu (u nesvesti), ne plače, ne sisa, povraća, a nekad ima i Eisoku vatru, i posle nekoliko dana umre. Kod svakog težeg slučaja povrede treba pitati lekara za savet.

GNOJNI PLIKOVI. Na telu se pojave mehuri veličine zrna pasulja, koji naglo rastu, pune se gnojem, prsnu i ostavljaju za sobom ranjavu kožu. Ovi gnojavi mehuri ubrzo, za 3 do 4 dana, mogu da prekriju celo telo, i dete dobije vatru. Mnoga novorođenčad podlegnu ovoj bolesti za nekoliko dana. Bolest dolazi od zaraze naročitim zaraznim klicama, može da se leči, ali treba što pre pitati lekara za savet. Dok ga lekar ne vidi, dete se ne sme kupati, nego samo zapirati od izmeta i posipati sa mnogo sulfamidekog praška. Dete se od ove opasne boljke može sačuvati samo ako se kupa u prokuvanoj vodi i u čistom, dobro opranom koritu, ako su ruke osobe koja ga kupa i prepovija čiste, tj. oprane sapunom i vodom, i ako su pelene dobro oprane, prokuvane i čisto držane.

Bolesti novorodjencadi

ŠKLOPCI ― TETANUS. Šklopci su bolest koju novorođenče može da dobije zbog toga što mu se pupak odseče prljavim makazama, prljavim nožem ili srpom (,,da dete bude dobar radnik“), ili što mu se pupak po presecanju zarazi prljavim pelenama i krpama sušenim na zemlji i travi ili prljavom vodom pri kupanju. Novorođenče koje ima šklopce ne može da siše, drži stisnute vilice i skupljena usta, ponekad se potpuno ukoči i ta ukočenost traje po nekoliko minuta, čak i po nekoliko sati. Dete usled nedovoljne hrane br«o slabi, bolest naglo uzima maha i dete obično za nekoliko dana umre. U današnje vreme ova nekada najstrašnija bolest novorođene dece leči se sa dosta uspeha.

Ubrizgavanje seruma i veštačka ishrana čine da poneka obolela deca ostanu u životu. Najbolja zaštita od ove strašne i smrtonosne bolesti je čistoća pri porođaju. Oko porođaja se moraju upotrebiti samo prokuvana voda, čisto rublje, čaršavi i ubrusi. Porođaj treba uvek da vodi babica, koja mora dobro da opere ruke i nokte, da dobro iskuva svoje makaze za sečenje pupka, da ima čistu iskuvanu tračicu za podvezivanje pupka i čistu povesku za pupak. Ona mora biti čisto obučena, sa belom keceljom i opasana čaršavom. Ako nema babice, žena koja pomaže pri porođaju mora isto tako da bude čista i mora preduzeti sve mere čistoće koje i babica preduzima. Isto tako i sva pranja i umivanja, kao i kupanja novorođenčeta treba da se vrše prokuvanom vodom.

ŽUTICA. Ovo je bolest od koje se razboli više od dve trećine sve novorođene dece.

Trećeg dana po rođenju dete požuti, beonjače mu naročito jasno požute, i mnoga deca dobiju vatru, koja obično nije velika. Ova žutica nije zarazna, nikad nije opasna i prođe, izgubi se bez ikakvog lečenja za 4 do 5 dana

GNOJENJE U OČIMA. Mnogo je dece ranije bolovalo odove bolesti. Od trećeg do sedmog dana po rođenju pojavljivalo se gnojenje iz očiju sa crvenilom i otokom očnih kapaka. Bolest je bila vrlo opasna u pogledu očuvanja vida i mnogo je dece oslepilo od nje. U današnje vreme ova bolest se lako sprečava, jer se, po zakonu, svakom novorođenčetu mora u svako oko ukapati po dve kapi lapisovog rastvora, bez obzira na to da li su mu roditelji zdravi ili ne. Na taj način se onemogućuje razvoj bolesti, čak i ako je dete već zaraženo.

Ovu bolest mogu dobiti novorođenčad čiji su roditelji bolesni od kapavca (tripera). Roditelji koji boluju od kapavca treba da se na vreme i ozbiljno leče i izleče od ove bolesti, a to je danas znatno lakše nego ranije.

SIFILIS. Ovu bolest novorođenče dobije od bolesnih roditelja. Ona je vrlo opasna po decu jer mnoga deca uginu od sifilisa još u majčinoj utrobi. I majka pobaci ili rodi pre vremena, pa čak i na vreme rodi mrtvo dete. Kad se dete rodi od roditelja zaraženih sifilisom, ono je tako slabo i neotporno da se vrlo teško može održati u životu i pored sve pažnje i lečenja.

Žuto, bledo i okruglim krastama, plikovima ili pegama pokriveno novorođenče, koje J’z to ima često i neku vrstu kijavice, treba da pokažemo lekaru, jer to su prvi ozbiljni znaci eifilisa kod iovorođenčeta. Kada se takvo dete uredno i dosta dugo leči, može potpuno da ozdravi i da bude sposobno za dug život i rad, inače, od nelečece ili nedovoljno lečene sifilistične dece postaju bogalji, slaboumni, a možda i dangube i zločinci, dakle, štetni građani.

Da bi se ova nesrećna i teška bolest izbegla, treba da se sifilisom oboleli ljudi leče savesno, dobro i dovoljno dugo i da, dok se iotpuno ne izleče, ne stupaju u brak. Zato ne treba niko da bude lakomislen pri stupanju u brak, jer neizlečeni bolesnici od polnih bolesti, kao i oni od tuberkuloze, najveći su zlotvori svoje rođene dece i nesveske ubice svog potomstva. Ako muž ili žena obole od sifilisa, treba preduzeti sve mere da ne dođe do začeća ― trudnoće sve dok se bolest potpuno ne izleči. Detaljni saveti o tome kako ee može sprečiti neželjena trudnoća dobijaju se besplatno u savetovalištima za žene koja se nalaze, u većim mestima, u okviru dispanzera za žene.

Ako sifilisom obolelo lice hoće da ima zdrav porod, treba da se uredno leči i da samo po odobrenju lekara koji ga leči dopusti sebi tu sreću da postane roditelj.