Šta je i koji su uzroci sifilisa kod beba?

Sifilis je zarazna i prenosna bolest. I u odojčeta mahom urođena, izuzetno retko po rođenju stečena. Odojče oboli u utrobi zaražene majke. Ranije se mislilo da se ova bolest može da nasledi i od oca, bez učešća majke, a danas se smatra da je majka uvek zaražena, pa i onda kad se bolest ničim ne odaje.

Da li će se oboljenje na detetu pokazati odmah po rođenju ili kada kasnije, zavisi od stanja obolele majke. Što je oboljenje kod majke svežije i manje lečeno, to više ima izgleda da će se zaraza u odojčeta vidnije i brže pokazati. Kad je bolest u majke skorašnja, a nije lečena, prva se trudnoća obično završi pobačajem. I tek drugo ili treće breme daje na svt živo čedo, koje odmah po rodjenju pokazuje više ili manje vidljive znake oboljenja. Naprotiv, što je razmak izmedju začeća i početka oboljenja duži, to više ima nade da će na svet doći bar prividno zdravo čedo. Samo što i ono u toku vremena može da pokaže znake urodjenog sifilisa.

sifilis kod beba

Vidljivi znaci urodjenog sifilisa mogu da se jave u deteta na kom bilo delu tela. I to nekad odmah po rodjenju, nekad i kasnije. Rana i uporna kijavica spada medju prve i najčešće od ovih znakova. Ova kijavica može da nastane odmah po rodjenju. U početku obično je suva. Tek vremenom primeti se prvo sluzast, zatim mutno-krvav izliv. Na rodjenju ili u danima po rodjenju po dlanovima i tabanima mogu da se vide brojni mehurići razne veličine. Ovi mehurići sadrže mutnu tečnost. Ta tečnost je veoma zarazna. Po koži se ospu mnogobrojne mrlje, bakarne boje. Ove mrlje mogu da se jave na kom bilo delu tela, a najčešće po licu i vratu i na spoljnoj strani butinica. U toku vremena ove mrlje mogu da iščeznu, ali nekad i duže ostanu i onda se obično ispupče i postanu modrocrvenkaste.

Ali sifilis je bolest koja ne pogadja samo kožu, već razara i ostalo telo. Stradaju i kosti i sluznice, i živci, i krv, pogotovu unutrašni pribori. Naročito slezina i jetra. Obolelo odojče je uvek malokrvno, nekad slabo razvijeno, kržljavo i nežno. Koža mu je tanka, mestimično zadebljala, lice smežurano, a izgled starački.

Urodjeni sifilis je nekada bio jedna od najvećih nemani prvog detinjstva. Od ove bolesti ponekad odojčad umiru pre no što su ovog sveta ugledala, a ponekad brzo po rodjenju. Ona što ostanu većinom su nežna, neotporna i u svakom pogledu nazadna. Spas im leži u lečenju prvo roditelja, pa onda njih samih.

Sa lečenjem treba da se počne pre začeća. Za vreme trudnoće lečenje se mora nastaviti, bez obzira na to što je majka ranije lečena, i to odmah po začeću. U protivnom lečenje će više koristiti majci nego čedu u utrobi. I odojče, ma prividno zdravo izgledalo, mora da se podvrgne lečenju odmah po rodjenju.

Odojče koje je opterećeno urodjenim sifilisom većinom je nežno i neotporno. Razvija se nepravilno, i duševno i telesno, katkad i veoma sporo. Bez majčinog mleka i pažljive nege, i istrajnog i dugog lečenja, teško ga je odgojiti.