Zašto su važne i koje su najbolje telesne vežbe za bebe?

Zdravo odojče je po prirodi živahno i nemirno kad je budno. Ta živahnost nije samo dokaz zdravlja već je i telesna potreba prvog reda. Svaki, i najmanji pokret koji odojče učini, kojim bilo delom tela, za njega je vredna i korisna vežba kojom jača mišiće i obezbećuje pravilan i skladan razvoj tela. Pustiti ga da se kreće u slobodi i dati mu prilike za vežbu to je isto što i pomoći mu da postane snažno, čvrsto i otporno.

U prvim danima po rodjenju odojče je, po pravilu, mirno. I treba ga ostaviti na miru, osim kada dodje vreme prepovijanju i hranjenju. Uostalom, ono malo plača sa kojim se s vremena na vreme javlja majci za te prve dane dovoljna je vežba.

vezbe za bebe

Od trećeg meseca zdravo i napredno odojče je s dana na dan sve življe i sve nemirnije. Ovu novu i zdravu pojavu ne bismo smeli ni na koji način suzbijati, već, naprotiv, negovati i pomagati. Odojčetu treba ostaviti dovoljno slobode čak i kad je u povoju. Dati mu mogućnost da se igra ručicama i praćaka nožicama kad se prepovija ili kupa. Stavljati ga na trbuščić i pustiti da se vežba za koji trenutak u tom položaju, kad se bude primetilo da samo podiže glavu i ramena. Razume se da se za ovo vreme odojče ne sme samo ostaviti, već se mora nadzirati.

I držanje u krilu i nošenje u naručju za odojče je dobra i korisna vežba, samo treba da je umerena naročito u prvim mesecima, kada su mišići još nedovoljno razvijeni. Uostalom, u to doba odojče se obično i ne drži dugo u naručju, osim kad se doji ili nosi na svež vazduh. Pa i tada treba da se drži u položenom stavu. Vremenom, kad mišići leća budu ojačali, položen stav u naručju zamenjuje se postepeno uspravnim.

Razume se da valja paziti da se dete dok je u naručju dobro pridržava, i da ne ostaje dugo u jednom te istom položaju i na istoj ruci.

Nema, valjda, mesta koje je odojčetu toliko prijatno kao što je majčino naručje. Na njegovu žalost na naručje ga ne smemo mnogo navikavati. Preterano i često nošenje moglo bi da škodi odojčetu, a majci bi oduzelo i ono malo vremena sto joj preostaje za ostale domaće poslove. I zato je dobro da se dete još izrana navikava da se samo igra i zabavlja. Njegov krevetić, sa svojom čvrstom podlogom i čvrstom ogradom, najbolja je zamena majčinom naručju.

Ali, vreme prolazi i odojče jača. Počinje da puže i da hoda. U to doba najživlje je i najnemirnije. Pustiti ga da puže po podu značilo bi isto što i izložiti ga nečistoći ili infekciji, a možda i nekom nesrećnom slučaju. Sve ove nezgode mogu se izbeći ako se nabavi ogradica za hodanje. U njoj ima dosta mesta za odojče i za njegove igračke. Ogradica može zgodno da posluži ne samo u sobi nego i na svakom drugom mestu gde ima dovoljno sunca i čistog vazduha.

U poslednje vreme počinju se uvoditi i naročite vežbe za odojče. Ove se sastoje iz raznih stavova i pokreta. I to sve u vidu igre i zabave. Ali ove vežbe treba prvo od nekoga naučiti, pa tek tada primeniti.