Koja je važnost igračaka za razvoj dece?

Igračke nisu samo za to da zabave odojče ili da oslobode majku. Ti zanimljivi mali predmeti imaju mnogo ozbiljniju i važniju namenu. Pomoću igrački odojče dolazi u prvi neposredan dodir sa svetom koji ga okružuje, pomoću njih stiče ono nove utiske, saznanja i iskustva, izoštrava svoja čula i razvija um. Igračke su za odojče što su za odraslog knjige.

Za prve mesece, upravo sve dotle dok odojče ne bude počelo da obraća pažnju na svoju okolinu, nisu mu potrebne nikakve igračke. A kad počne da se javlja svest i volja, igračka mu postaje njegova sopstvena ručica. Časovima i danima je ono obrće i gleda, kao da je proučava. Otprilike od kraja četvrtog meseca odojče počinje da prihvata predmet koji mu se pruža. Sad je vreme da mu se ponudi njegov prvi „bukvar”.

igracke za razvoj beba

Na osnovu čega treba da se biraju igračke? — Za početak nije teško napraviti izbor. Za dete je tada novo sve što mu do ruku doće. Njemu je svejedno da li je to neka naročito izradjena igračka ili neki drugi predmet, samo ako može da ga drži u rukama. Ali će se ipak zapaziti da najradije prima predmet sa kojim može da se izazove ma kakav zvuk.

Ponudimo odojčetu od pet-šest meseci neku zvečku. Pogledajmo sa koliko je zanosa i ushićenja ono prima u svoje malene i nevešte ručice. Posmatrajmo šta ono sa zvečkom radi. Na prvi pogled bismo mogli reći da se ono sa zvečkom zabavlja. Ne, to nije zabava, nego prva vežba i zadatak. Slušajući zvuk zvečke ono vežba svoje čulo sluha, gledajući u nju ono vežba svoje čulo vida, držeći je u rukama i pipajući ono stiče pojam o težini i otpornosti i jačini te male naprave. Mislili smo da smo odojčetu priredili samo zabavu i zadovoljstvo i razonodu, a sada vidimo da to nije samo razonoda nego i ozbiljan posao, i da je ta naivna mala igra u stvari postala ništa manje do predigra za stvaran život.

Ali zvečka nije jedina ni poslednja igračka, jer kako se odojče duševno razvija tako se broj predmeta sa kojima se ono igra u toku vremena povećava. A svaki nov predmet koji može da posluži kao igračka za njega je izvor novog zadovoljstva, i u isto vreme nova zagonetka, nov utisak i vežba, i novo iskustvo i saznanje.

Kao što se vidi, i docnije igračke ne služe samo za zabavu. Preko njih odojče dolazi u dodir sa svetom koji ga okružuje. One mu pomažu da taj svet upozna i upućuju ga u stvarnost. One ga uvode u stvaran život. Iz svake igračke odojče će nešto naučiti. Koliko predmeta sa kojima se ono igra i zabavlja toliko za njega sve novih otkrića.

Pri daljem izboru igračaka ne donosi odluku samo majka nego i odojče. Ne mari odojče za igračke samo zato što se sa njima zabavlja već i da zadovolji svoju radoznalost. Voli da ih ispituje i iz toga uvek ponešto nauči. I zato više voli da su jed nostavne i pri takvim igračkama najduže ostaje. Reklo bi se da samo bira što lakše zadatke.

Za prvu godinu je najlakše napraviti izbor. Što god je igračka jednostavnija to je bolja. A u svakoj kući ima toliko predmeta koji mogu njemu poslužiti za igračku (lončić, kašika, kartonska kutija i sl.). A ako se igračka kupuje, onda gledati da je što jednostavnija. Odojče ne voli složenu igračku. Ona ga za mara, jer je teže shvata. Koliko je igračaka rasturenih po sobi na koje odojče uopšte ne obraća pažnju, a ne bi se ni po koju cenu odvojilo od neke obične kartonske kutije! Koliko je uvredjenih roditel.a i prijatelja čije poklone za prvi rodjendan odojče neće ni da pogleda, nego produžuje da se igra sa svojom lopticom! Koliko je igračaka koje se kupuju ne radi odojčeta, nego radi sebe samog!

Kao što vidimo, odojčetu mogu da posluže za igračku i mnogi domaći predmeti. Ali, treba da se pazi da mu u ruke ne padne neki predmet kojim bi se moglo ozlediti ili bi ga moglo progutati.

U drugoj godini sva deca vole da bacaju, guraju i vuku ili slažu sve što im do ruke dodje. O ovome treba voditi računa pri kupovini igračaka (loptica, kockice, kolica i sl.). A od kraja drute godine života rado se igraju sa predmetima koji služe od raslim. Vide šta odrasli rade pa bi to i ona htela.

Ali, dete samo ne može da izvuče iz igračke potpunu korist. Treba mu pomoći. I ne samo to, nego i umeti pomoći. Spustiti se na njegovu visinu. I ne učiti ga, pustiti da samo radi, i ne prekidati ga u radu. Neka radi kako samo zna i želi. Njemu nije ni najmanje stalo do toga da se njegov rad ma kome do- padne. Ne igrati se sa detetom, nego ga pustiti da se ono s nama igra.

Ali, igračke pored dobrih mogu nekad da imaju i svojih rđavih strana. Ranije smo rekli da odojčad rado bacaju igračke, povlače ih po podu i, uopste, lako ih prljaju. Poznato je, isto tako, da vole da stavljaju u usta sve što im do ruku dođe. Na taj način mogu ponekad da prime i klice, koje mogu izazvati neku bolest. I zbog toga pri kupovini treba obratiti pažnju na oblik i sastav igračaka. Ne bi trebalo da budu hrapave ni platnene, da bi mogle da se što čistije drže i što bolje peru. U svakom slučaju, obratiti pažnju da se bez potrebe ne povlače po podu, a kad se zaprljaju, da se što bolje operu toplom vodom i sapunom.

Odojče se može nekad i da ozledi igračkom. Stoga nisu za preporuku igračke napravljene od celuloida, jer lako naprsnu, ni igračke sa jako šiljatim uglovima, oštrim ivicama i slično.

Naposletku, ima oboljenja koja se mogu preneti igračkama. Da li je potrebno da se ovde duže dokazuje kako je opasno uzimati ili davati igračke na poslugu?