Zašto su san i odmor toliko važni za bebe?

Odojčetu koje raste spavanje je osnovna potreba. Utoliko preča ukoliko je ono mlađe. Spavanjem se ušteđuje snaga i smanjuju, bar donekle, potrebe za hranom. Spavanje je više nego odmaranje. Korisno je ne samo za zdravlje nego i za razvoj i rastenje.

Ako se uredno doji i pravilno neguje, odojče se samo uspavljuje, te nemamo ni potrebe ni prilike da ga naročito uspavljujemo. Ne uspavljuju svileni zastori, ni njihanja, ni pesma, ni ostala slična dovijanja, već udobna postelja, provetrena soba, ugašena žeđ, utoljena glad. Uspavljuje podmirena potreba.

lak san bebe 56

Prepovimo odojče na vreme, nahranimo kad i kako treba, položimo u postelju odmah po podoju, i san će naici sam po sebi. Ukinimo noćni podoj kad bude trebalo, namirimo odojče pre polaganja u postelju, pa se neđe probuditi preko cele noći.

U toku prvih nedelja života odojče provodi celo vreme u spavanju i sisanju. Od trećeg meseca već je nešto duže budno, najčešće popodne, ili i u neko drugo doba dana. A kasnije, što god je starije to srazmerno manje spava.

Ali ne spavaju sva odojčad podjednako dugo, pa ni kad su zdrava i jednako negovana, nego jedno je naviklo da spava duže, drugo nesto manje. Na ove razlike se ne treba mnogo osvrtati. Bar u prvim mesecima. Sve dok je odojče dobro negovano i u svemu drugom podmireno treba ga pustiti neka samo sebi nađe meru i red u spavanju.

Do početka drugog polugođa dete treba da se navikava da prespava celu noć, a da se ne budi. U to vreme treba da se stavlja u postelju i uspava najkasnije do osam časova uveče. Pored toga bice mu potrebno tri-četiri časa spavanja preko dana, delom prepodne, a delom popodne. U toku vremena skrađuje se spavanje prepodne, tako da se u drugoj godini potpuno ukida. Popodnevni odmor i spavanje ostaje i dalje. Ali treba da se pazi da ne traje dugo, do kasno u veče. Onda dete ne bi moglo da zaspi uveče na vreme.

Što je odojčetu za vreme spavanja udobnije to je i san čvršći i duži i dublji. A kad spava, njemu je udobno samo u njegovoj sopstvenoj postelji. Prema tome, ne treba nikada dozvoliti da odojče spava ili da se uspavljuje na nečijem krilu ili u naručju, ili, štoje još najgore, u tuđoj postelji.

Za vreme spavanja dete treba povremeno nadzirti. Proveriti kako leži u postelji i da li je pokriveno kako treba ili možda otkriveno.

Ima odojčadi koja su navikla da se u naručju uspavljuju ili traže da se zabavljaju i njihaju pre nego što zaspu. U tome su nekad veoma uporna. I čim se pokuša da se stave u postelju najednom se prenu, plaču i neđe da zaspe. Ako su starija, onda nekad pristaju da legnu, ali neće da spavaju, nego traže dru štvo i zabavu, razgovor i priču. A ako se prestane sa pričom i od njih odmakne, onda plaču i ne samo što neće da zaspe nego neće više ni da leže u postelji. Ne treba se na to osvrtati. Bolje ih je ostaviti neka plaču nekoliko dana po desetak-dvadeset minuta nogo boriti se s njima svako veče nedeljama, pa i mesecima.

Nije retko ni odojče koje se u toku noći budi ili se probudi pre no što je tome vreme. Ne treba mu odmah prilaziti, već je bolje pričekati da se vidi da ovo budjenje nije možda trenutno. Ako bi se sasvim probudilo, počelo da plače, da zove u pomoć, ne treba ga odmah izvaditi iz kolevke, nego malo pronjihati, onda proveriti zbog čega se probudilo  da slučajno nije gladno ili žedno, zaprljano ili umokreno.

Odojče je biće koje ne podnosi duži napor. Ma to bila i zabava i igra. Odmor mu je više no potreban. Utoliko više ukoliko je mladje i nežnije.

Kad je odojče umorno, oči su mu nevesele, slabo pokretljive, bez svežine, živosti i sjaja, često oivičene modrim kolutima. Lice oskudeva u izrazu i u pokretljivosti. Pokreti tela su mu tromi i lagani, lišeni one ljupkosti koja je tako svojstvena pokretima dečjeg doba. Doduše, ti pokreti nekad mogu biti i brzi i nagli, ali su neodmereni i nespretni. Izme njena je i narav. Odojče je ljuto i nadražljivo. Prohtev za jelom je ćudljiv ili vrlo rdjav. Uhranjenost slaba.

Lek mu je u snu, tome jedinom pravom odmoru u ranom detinjstvu.