Šta raditi ako dete slabo jede ili odbija da uzima hranu

Ko god je imao iole iskustva sa malim detetom mogao je zapaziti da se ono prema jelu ne ponaša uvek podjednako. Reklo bi se kao da je jednom više, a drugi put manje gladno. Ova pojava se može nekad primetiti i u odojčeta u prvoj godini, ali je u drugoj nesravnjivo češća.

I ne samo to, u to vreme malo dete počinje da menja i svoj ukus u ishrani. Ima se utisak kao da bi htelo da postane u ovom pogledu nezavisno. Pokušava da nametne svoju volju kad je u pitanju izbor hrane. Kao s nekim pravom zaviruje u posudu iz koje se hrani. Onda odabira. Nekad nešto i odbije.

Zbilja, apetit se u deteta u drugoj godini nekad s dana na dan, nekad iz nedelje u nedelju menja.

beba slabo jede

Na ovu pojavu neće mnogo obratiti pažnju jedna razborita majka, nego će je pravilno shvatiti i str pljivo i sa istrajnošću produžiti da svome detetu i nadalje daje hranu koja mu je odredjena. Bez obzira na to kako je uzima. Ako tako ne uradi, mogu, u toku vremena, da naidju ozbiljne teškoće. Evo, otprilike, kako u ovom slučaju može da izgleda dalji razvoj dogadjaja.

Donedavno dete nije moglo da iščeka obrok. I za tren oka je progutalo sve što mu je ponudjeno. Nije obraćalo ni najmanje pažnje na to sta mu je spremljeno. A sad, najedanput, ponaša se kao da uopšte nije gladno. Zanima ga više okolina, igračke i lica, i njihova priča, pa i sam sud, čaša ili kašičica iz koje se hrani, nego samo jelo. Onda traži da se igra i zabavlja. Otima se iz naručja, hoće da se nosa; očigledno u nameri da izbegne obrok. Naposletku ili nešto malo uzme ili skoro sve odbije.

Majka je već uzbudjena. Pa popušta, podgrejava jelo i ponovo nudi. I što više nastoji i nudi to je otpor sve veći i teži. Prizor se ponavlja pri svakom obroku i traje danima, ako ne i nedeljama. Sad je majka najedanput zabrinuta, pa se pita šta se to dogaća sa njenim detetom. I, umesto da ovu pojavu mirno primi, i prekine obrok, i da odmah skloni hranu i ne daje ništa dok ne dodje vreme za idući obrok, dovija se na razne načine i izmišlja nova sredstva da bi ovaj otpor savladala, pa joj naposletku pada na um da pokuša da zavara dete zabavom i igrom da bi bolje jelo.

I onda nastaje igra sa detetom. Tu su sve igračke.

I kuca, i meca, i maca. Tu se priča, peva, i glumi i smeje — celo jedno malo pozorište. Tu se moli i strpljivo čeka dok se dete ne smiluje da proguta bar jedan zalogaj. Ali sve to ne pomaže. U ostalom, posve razumljivo. Obrok nije više obrok, nego je pretvoren u zabavu.

U toku vremena dete je već nesto oslabilo  izgubilo u težini. I, naravno, majka je još više zabri nuta. I kad je videla da zabava ništa ne pomaže, onda pribegava sili. Nasilno se otvaraju i nasilno pune usta, steže se za nosić, vezuju ručice. Dete se otima. I neće da guta. I čeka priliku kad će moći da ispljuje ili da povrati ono što je na silu uzelo. Posle toga nastaje zatišje. I onda se čas grdi i preti, čas tepa i smeje.  Jelo više nije ni zabava, nego borba s detetom. Naposletku, borba se završi porodičnom svađom. A dete i dalje uporno odbija da primi hranu i nameće svoju volju. I to traje nedeljama, pa i mesecima.

Eto puta kojim obično prolazi dete koje slabo jede. A to dete donedavno lepo je primalo sve što mu je ponudjeno. Da, ali su naišli dani kad je iz nekog razloga bilo stvarno manje gladno i kad mu se nije naročito jelo. I umesto da se koji dan pričeka i utvrdi šta je pravi razlog što dete ne jede, pošlo se krivim putem i tražilo leka prvo u zabavi, pa onda u borbi sa detetom. Je li čudo onda zašto ono „slabo jede”?

Danas ima veliki broj odojčadi i male dece za koju bi se reklo da štrajkuju gladju i tim ucenjuju svoje roditelje. „Moje dete nema apetita”, „Moje dete slabo jede”, eto, to su svakodnevne i, nažalost, vrlo česte žalbe mnogih naših majki. Pa zašto je ta pojava u nas, uostalom i u drugom svetu, tako česta? Uzroci su višestruki. Da ukratko iznesemo one koji su najčešći.

Nepravilno odrećena i pogrešno odmerena ishrana, ponekad oskudna u osnovnim sastojcima hrane, naročito u vitaminima.

Nezdrave navike u ishrani, kao što su: davanje obroka bez ikakvog reda, nedovoljan razmak izmeću obroka, davanje slatkiša, bombona i čokolade, ili nekog drugog jela, pre i izmeću obroka.

Nedostatak sunčane svetlosti i svežeg vazduha i telesne vežbe, nedovoljne šetnje i izlasci, velike vru ćine, opravak u zagušljivoj, naročito pregrejanoj sobi.

Preterana osećajnost roditelja i pogrešan stav u svemu a ne samo u ishrani, pogotovo kad je jedinče u kući. A nekad i strogost.

Neko oboljenje, infekcija ili proliv. U ovom slučaju dete se ponaša kao da se brani i odbija hranu jer ne može da je svari i podnese.

Eto, to su najčešći razlozi zašto dete,, nema apetita“ I uzroci iz kojih se stvara pravi sukob izmedju deteta i njegovih roditelja. I umesto da se postaraju da pronadju i otklone te uzroke, naši roditelji traže leka u merama koje to zlo naprave još gorim.

Pa šta da se radi ako je već došlo do sukoba izmeću deteta i njegove okoline?  Odgovor je vrlo jednostavan. Ne tražiti lek iz apoteke, jer ga tamo nema on je u rukama i u glavi majke! nego preduzeti mere koje u ovom slučaju nalaže zdrav razum.

Ispraviti dotadanje nezdrave navike u ishrani. Davati ne više od tri obroka dnevno. Odrediti dobar razmak izmeću obroka. Ne davati ništa izmeću obroka, ni bombone, ni slatkiše, ni nikakvo drugo jelo. I ne zabavljati dete da bi bolje jelo.  Ne praviti od jela zabavu. Ne hraniti silom. Ponuditi pripremljeni obrok, i čim se primeti da dete odbija, odmah se odmaći i skloniti jelo. I ne ponuditi ništa drugo, već čekati do idućeg obroka.

Popraviti greške u ishrani i detetu odrediti hranu koja odgovara ne njegovim prohtevima, već nje govim potrebama.

Nastojati da u hrani budu zastupljeni u dovoljnoj meri svi sastojci koji su potrebni, naročito vi tamini. Ne nuditi što ne treba i što nije dobro.

Ali dozvoliti, naravno u pametnim granicama, da i samo dete nekad odabere šta će jesti, naročito kad je u pitanju vrsta voća i povrća.

Ne držati dete u pregrejanoj, već u svežoj i dobro provetrenoj sobi, i čuvati od vrućine. Izvoditi na svež vazduh kad god je moguće.

Biti strpljiv, ni mnogo strog ni suviše osećajan, već odmeren, hladnokrvan i pravedan. Po potrebi promeniti lice koje hrani, nekad i sredinu. Naposletku, ne zaboraviti da samo odojče nije krivo za sve što se sa njim zbiva.