Kako treba da izgleda bebina soba

soba za bebe 65

Odojče provodi život na svoj sopstveni način. I ima posebne životne potrebe. Suviše je nežno i neotporno da bi moglo da podnese onu istu sredinu koju i odrasli. Prema tome, potrebna mu je naročita, po mogućstvu zasebna soba, koja će se podesiti s obzirom na njegove potrebe.

Soba za odojče treba da je besprekorno čista, belo okrečena, prostrana i vidna, s prozorima okrenutim prema jugu, jugozapadu ili jugoistoku, da bi za što duže vreme bila izložena suncu.

Najbolji je gladak pod od tvrdog drveta ili i običan pod koji je prekriven linoleumom. V ovom slučaju ćilim nije neophodan. A ako se bez njega ne može, onda treba izabrati neki manji i lak ćilim, kako bi se mogao lakše prati i tresti. Zavese na prozorima se obično ne preporučuju, prvo stoga što smetaju ulasku supca, a drugo što predstavljaju leglo za prašiiu i klice. Ipak, dobro je imati bar obične platnene zavese, koje mogu lako da se peru. Leti su korisne i mreže od žice, koje treba iostaviti na prozore kako bi se sprečio ulaz muvama i komarcima.

Što je manje nameštaja to se soba lakše čisti. I zato se treba zadovoljiti sa onim što je najnužnije: dečja postelja, ormančić za rublje i pelene, pribor za kupanje, stočić za prepovijanje, jedna oniska stolica za dojenje i, po potrebi, postelja za majku. Taj nameštaj treba često prati toplom vodom i sapunom, iznositi na sunce kad god se ukaže prilika.

Odojče je vrlo osetljivo prema naglim promenama u temperaturi spoljašnje sredine i teško podnosi kako veliku vrućinu tako i jaču hladnoću. Ovo naročito dok je mladje. Iz ovog razloga temperatura sobe u kojoj boravi treba da je umerena i što stalnija.

Za odojče u prvim mesecima je najbolje da soba ne bude ni mnogo pregrejana ni suviše sveža. Temperatura između 18 i 20°C je najzdravija. A nešto kasnije, kad odojče bude ojačalo, soba može biti prilično svežija, otprilike oko 16°C. A može i nešto niža, samo ako je odojče u posteli dobro utopljeno. Više se treba bojati pregrejane nego sveže sobe. Izgleda na prvi pogled dosta neobično, ali je to tačno, da od „nazeba” najčešće boluju baš ona odojčad koja stalno žive u pregrejanoj sobi. Za odojče nema gore sobe nego što je pregrejana soba, pogotovu ako je još vazduh u njoj vlažan.

Nije ništa lakše nego zagrejati sobu do temperature koja se želi, ali je ponekad vrlo teško, leti više nego zimi, da se ova održi stalnom. Valja se snalaziti: zimi izborom pogodne peći i goriva (najbolje nepokretne, zemljane i kaljeve peći) i stalnim nad zorom loženja, leti upotrebom zavesa i provetravanjem, pa i promenom sobe, ako se temperatura ne može da održi ispod 20°C.

U toku noći osvetljavanje sobe je nepotrebno, osim kada se odojče prepovija, hrani ili poji. Kao osvetljenje najbolja je električna svetlost, a u njenom nedostatku obično kandilo. Petrolejska lampa i sveća dolaze na poslednje mesto pošto kvare vazduh.

Soba u kojoj se dete drži treba da se često i uredno provetrava. I doista, više vredi mala soba u kojoj se vazduh često menja nego i najveća soba na kojoj se prozor retko kad otvara.

Po lepom vremenu prozori se mogu ostavljati i danju i noću otvoreni ili odškrinuti. Kad je ružno vreme prozori se ne mogu ostavljati stalno otvoreni, ali sobu treba provetravati. Kad se soba provetrava, odojče se ne mora izneti u drugu sobu. Dovoljno je da se skloni od promaje i zaštiti od rashladjenja. Kad je vreme hladno, vetrovito ili vlažno, dok se soba provetrava, dete treba da se skloni u drugu sobu.

U nas se još uvek primaju posete prijatelja i rodbine u dečjoj sobi, i tamo se sedi, razgovara i zabavlja, ili se kolevka sa odojčetom prenese u kuhinju ili neko drugo odeljenje. Da li je potrebno da se dokazuje koliko je ovaj postupak štetan i opasan, a naročito kad su u pitanju infekcije, koje predstavljaju veliku opasnost!