Pravila ishrana za vreme dojenja

Nema, valjda, nijednog pitanja  o dojenju o kome postoji tako mnogo predrasuda kao što je ishrana dojilje. A međutim, načela ishrane majke koja doji veoma su jednostavna.

Pravilna ishrana majke za vreme dojenja. U hrani koju prima dojilja treba da nađe sve sastojke koji su joj potrebni kako za održavanje njenog sopstvenog tela tako i za spravljanje mleka. Količinu hrane sama određuje. Upravlja se prema svojoj gladi i žeđi. Po sebi se razume da ta količina nije uvek ista. Ali posmatranjem većeg broja dojilja koje su se pravilno hranile utvrdjeno je da dojilja treba da pojede približno bar još za jednu trećinu, nekad i za jednu polovinu više nego što bi jela kad ne bi dojila. Ta trećina predstavlja sastojke iz kojih se spravlja mleko.

Pravila ishrana za vreme dojenja

Ima, i to dosta, majki koje namerno uzimaju više hrane nego što im stvarno treba. One očekuju da će na taj način imati više mleka. Od preterivanja u hrani dojilja može samo da se ugoji, ali neće ni u kom slučaju moći da poveća količinu mleka. Nedovoljno uzimanje hrane, opet, oslabi dojilju i pri lično smanji količinu mleka.

Ishrana dojilje se može nadzirati merenjem na vagi. Ako se dojilja dobro hrani i ako je zdrava, onda ne bi mogla da gubi u težini.

Što dojilja daje u svom mleku to treba da nadje u svojoj hrani. U protivnom biće upućena na to da sastojke za spravljanje mleka odvaja od svog sopstvenog tela.

Izbor hrane se uglavnom prepušta samoj dojilji. Ako je njena ranija ishrana bila kako treba, onda ovu ne menjati mnogo već je samo nesto dopuniti. — Nastojati da u svakodnevnoj hrani bude u dovoljnoj količini svežeg mesa, mleka, jaja i butera, voća i povrća i voćnih sokova. Obratiti naročitu pažnju na dovoljan unos vitamina, a naročito vitamina „C“ i, D“.

Vitamini minerali za dojilje. Kao što je ranije rečeno, vitaminom, D” oskudna je svaka hrana osim žumanceta. Iz ovog razloga majka koja doji treba da uzima vitamin,, B” sve dok ne prestane sa dojenjem. Najbolje je da uzima vitamin, A“ + „D3″, po dve – tri kapi dnevno.

Hrana za dojilje. Sveže meso, jaja, mleko i sveži mlečni proizvodi, povrće i voće, sokovi od voća, supe, čorbe, testa i dobro pečen hleb, sa obaveznim dodatkom vitamina „D”, sve to obezbećuje dobar i bogat jelovnik, koji može da zadovolji sve potrebe i ukuse. Staru i usoljenu hranu treba, ukoliko je moguće, izbegavati.

Začini su svakako potrebni bar koliko da se sačuva apetit. Valja uzgred pomenuti da se miris belog ili crnog luka nekad oseti u mleku.

Dojenje i kravlje mleko. U nas se veruje da dojilja može da poveća količinu mleka ako pije dosta kravljeg mleka. To uopšte nije tačno. U stvari, dojilji je svakako potrebno kravlje mleko jer je ono za njenu ishranu najvažniji izvor krečnih soli i najbolje masti. Tri četvrti do najviše jednog litra kravljeg mleka dnevno dovoljno je za svaku dojilju.

Ima još i drugih predrasuda o ishrani majke koja doji, pa se ovoj redom uskraćuje čas jedna čas druga hrana. I sve iz bojazni da će loše delovati na  mleko ili da će nešto da predje u mleko. Sva su ova verovanja bez osnova. Hrana koja ne škodi dojilji ne može da škodi ni njenom mleku.

Upotreba vode kod dojilja. Dobra dojilja je uvek više – manje žedna. S jedne strane što joj treba znatna količina vode za izradu mleka, s druge, opet, što se svaka iole bolja dojilja vrlo lako znoji. Dva – tri litra vode, koliko joj je dnevno prosečno potrebno, dojilja će naći u tečnoj hrani, čistoj vodi, mleku i voćnim sokovima.

Alkohol kod dojilja. Alkohol može da predje u mleko samo onda kad se pije u većoj količini. Prema tome, čaša vina ili piva koju bi dojilja u toku dana popila odojčetu ne može škoditi.

Toliko se može reći i o čaju i o crnoj kafi.

Lekovi kod dojilja. Što se tiče lekova koje bi dojilja uzimala, poznato je da se neki od njih uopšte ne pojavljuju u mle ku. Drugi, opet, prelaze u tako maloj količini da na odojče ne mogu imati nikakvog naročitog uticaja. Dozvoljava se majci dojilji da uzima, bez opasnosti po njeno dete, aspirin, kodein, sulfonamide, antibiotike i barbiturate. Međutim, majka koja doji ne bi smela da uzima bromide, atropin i ergotaminske preparate.

Ima i lekova koje dojilje nekad uzimaju da bi povećale količinu mleka. Nijedno od ovih sredstava ni je dosad dalo dovoljno dokaza o svojoj vrednosti.

Postoji verovanje da, na primer, pivo, boza i kuvano žito mogu da povećaju količinu mleka. U stvari ove namirnice deluju kao i svaka druga tečna hrana. Ne dobiva nijedna dojilja više mleka zato što uzima mnogo tečne hrne, nego ovu hranu traži i uzima zato što dovoljno mleka daje.