Pravilno dojenje beba

Pravilno-dojenje-beba

Podojiti odojče izgleda na prvi pogled dosta prosta radnja. I obično se smatra da je za to dovoljan zdrav razum i prirodni nagon. Ne sasvim. Prikupljena iskustva o podoju dovela su do izvesnih korisnih saznanja, u koja dojilja treba da je upućena da bi uspeh dojenja i sa te strane upotpunila.

Praznina koju odojče pri sisanju u svojim ustima stvara pripijanjem usana uz dojku i pokretima jezika nije sama po sebi dovoljna da izvuče veću količinu mleka ni iz pune dojke. Priroda je udesila da mu i dojka sa svoje strane u tome pomaže. Zbilja dovoljan je samo dodir usana do bradavice pa da mleko počne jače da navire. Pored toga, ovaj isti podražaj dodirom pokrenuće i mišićna vlakna kojima su mlečne cevi obložene, te će ova svojim stezanjem olakšati oticanje mleka.

Samo što sve ovo još nije dovoljno. Da bi podoj potpuno uspeo, potrebno je da odojče ne samo upija dojku već i da je stiska izmedju vilica, ili, ako bi se tako moglo reći, da je žvaće. U toku podoja, dakle, odojče ne samo što ispija dojku već u isto vreme iz nje i istiska mleko. Prema tome, odojčetu treba uvući u usta ne samo bradavicu već i deo dojke skoro do ivice modroga koluta, jer inače podoj ne bi mogao da uspe. Uostalom, to i ono samo radi ako sisa kako treba.

Brzina sisanja nije uvek ni kod svakog odojčeta podjednaka. Najčešći su pokreti sisanja u početku podoja jer je odojče tada najgladnije. Što se tiče jačine pokreta, u prvom trenutku su nešto slabiji, zatim, do srediie podoja, sve jači i jači, pa onda, ukoliko se bliži kraju, sve slabiji. Naprednije i jače odojče vuče uvek brže i snažnije no nežnije i slabije. Pokreti sisanja nisu stalni. S časa na čas prekida ih gutanje posisanog mleka i povremeno odmaranje.

To gutanje ne ostaje nezapaženo. Odaje ga šum koji može lepo da se čuje, naročito kad je u sobi tišina. Vidljiva su i okom. Odaje ih povremeno uzdizanje i spuštanje grkljančića. Na ove pokrete valja uvek obratiti pažnju, naročito onda kada se sumnja da li odojče sa uspehom sisa. — Može da se desi da sisa naprazno zato što mu majka nema dosta mleka ili što je samo slabo i nemoćno pa nije u stanju da povuče kako valja.

O dojenju u početku već smo govorili. Videli smo kako treba da se doji dok je porodilja u postelji. Sada kada je ustala, imaće da doji van postelje. Po sebi se razume da i odsad valja da obrati pažnju na položaj odojčeta za vreme podoja. Treba da je što udobniji i da ne zamara ni dojilju ni odojče.

Za udoban podoj najbolja je neka oniža stolica sa naslonom. Nije zgoreg napraviti i jedan tvrdji jastučić koji se podmeće pod levu ili desnu nogu prema tome sa koje se strane doji . Time se postiže udoban položaj za oboje, i dojilju i odojče. Za vreme podoja odojče se pridržava na prsima prigrljeno rukom koja se naslanja na uzdignutu stranu krila. Od početka pa do kraja podoja suprotnom se rukom pridržava dojka i pazi se da ne padne na nozdrve da ih ne prignječi i zapuši.

Valja obratiti naročitu pažnju na položaj odojčeta za vreme podoja. Treba da je nešto uspravniji, jer onda odojče bolje sisa i manje guta vazduh.

Podoj je ozbiljan čin. Od njega zavise razvoj i napredak odojčeta. Za vreme podoja nema mesta uzgrednoj zabavi ili poslu, ni čitanju knjige ili čemu sličnom. U toku podoja odojče treba nadgledati. Treba da se pazi da li mu je na krilu udobno, da li slobodno diše, dobro s i s a i kako posisano mleko guta.

Dugo i neprekidno sisanje često zamori odojče, naročito mladje i nežnije. Zato je dobro s vremena na vreme izvući mu dojku iz usta da bi moglo m a l o predahnuti. Nadje se i neko pohlepno odojče koje brzo sisa i naglo guta, pa se katkad i zagrcne. U ovom slučaju treba dojku malo prstom pritisnuti iznad brada vice kako bi se oticanje mleka malo usporilo.

Iz onoga što je o lučenju mleka ranije rečeno znamo da što god je dojka bolje ispražnjena to će više mleka dati. Prema tome, kad su dojke jako mlečne, pri svakom podoju se može ponuditi samo jedna strana. U protivnom, svaki put se daju obe strane. I pazi se da idući podoj počne uvek s one strane sa koje je pret hodni završen.

U svakom slučaju, iskustvo je pokazalo da je uvek bolje da se pri svakom podoju ponude obe strane. Naročito onda kada postoji i najmanja sumnja da odojče ne sisa dovoljno.

Treba ovde nešto reći o dojenju blizanaca. U početku najbolje je da se doje u isto vreme, i tek pošto budu ojačali jedan posle drugog. To je najzgodnije, i za majku mnogo odmornije. Ali pošto ni blizanci nisu uvek podjednako razvijeni već je jedno od njih većinom slabije, najbolje je menjati im strane, a davati pri svakom podoju svakom drugu dojku, da bi ono koje jače sisa bolje izazvalo mleko i na jednoj i na drugoj strani. Kad se tako radi, blizanci se uvek bolje razvijaju i približno podjednako napreduju u težini.

Što se tiče trajanja podoja, obično se smatra da je za uspešan podoj dovoljno prosečno po četvrt časa. Kad su prsi mlečne, napredno odojče će da posisa dobru polovinu obroka za prvih pet – sest minuta, posle toga sve manje i manje. Slabije odojče to ne može, i treba mu nešto duže vremena.

Samo što dugi podoji ne koriste mnogo odojčetu, pa ni majci. Ako je odojče slabo i slabo sisa, onda ne pomažu ništa ni dugi podoji. S druge strane, opet ako dojka nije mdečna, odojče se neće dobro nasisati pa i kada podoj traje i pola sata. Šta tek da se kaže o uzbućenoj i zamorenoj majci. Ovde treba lek tražiti na drugoj strani.

Treba, dakle, imati na umu da ne samo što sve dojke nisu podjednako mlečne nego i da sva odojčad ne sisaju uvek istom snagom. Pa ni svaki podoj nije jednak. Izjutra, na primer, dojka je punija pa se i odojče mnogo brže i lakše zasiti nego posle podne i uveče, kad je mleka nešto manje. Podoj, opet, treba da zasiti odojče. Kad se sve ovo ima na umu, onda je jasno da se i trajanje podoja ne može tačno odrediti. Prema tome, najbolje je da se odojče ostavi na prsima sve dok dobro vuče, a najviše dvadeset minuta. Na taj način ono samo odrećuje trajanje podoja.mladje odojče kad je zasićeno zaspi na prsima, dok starije počne da posmatra okolinu ili da se sa dojkom zabavlja.

Pošto je već nadojeno, odojče se polako uspravi i u ovom položaju pridrži za koji trenutak da podrigne. Odmah zatim položi se u kolevku.

Što se dojka više prazni to će više mleka dati; prema tome, ako se oseti da je po podoju u prsima ostalo još nešto mleka, biće dobro da se do kraja isprazne ručnom mužom.

Donedavno je preporučivano da dojilja po podoju svaki put opere bradavice prokuvanom mlakom vodom ili nekim drugim od sredstava koja su u upotrebi. Valja primetiti da se u poslednje vreme ovo pranje bradavica sve više napušta. Smatra se, naime, da se ovim bez potrebe kvasi bradavica i okolna koža, a da vlažna bradavica može lakše da naprsne i oboli.

Ovde valja primetiti da veliki broj stručnjaka i nadalje smatra da bradavice treba posle svakog podoja oprati proktaanom mlakom vodom, a onda posušiti i držati suvo. Ovo treba činiti naročito u toku prvih nedelja dojenja.

Naposletku, valja obratiti pažnju na to da se, kad je podoj već završen, odojče ne nosa mnogo na rukama i ne drži duže u naručju, nego da se odmah stavi u kolevku i položi na njegovu levu stranu; u protivnom može lako da povrati.