Dojenje beba u prvim nedeljama po rodjenju

„Sve je dobro što se dobro svrši”. — U dojenju, opet, sve je dobro što se dobro počne. Novorođenče nije došdo na svet gladno, te se sa prvim podojima ne mora žuriti. I može da se čeka dvanaest časova, a nekada i nešto malo duže. Ako bi se za to vreme probudilo i zaplakalo, može mu se ponuditi koja kašičica mlake prokuvane vode ili teja od kamilice. Valja uvek imati na umu da je novorođenče na prvom mestu žedno pa tek onda gladno.

Prvih dana po rođenju, kao što već znamo, dojka luči mlado, tzv. babinje mleko, koje se od zrelog znatno razlikuje. I to kako po izgledu tako i sastavu. Veoma je tečno i po boji zelenkastožuto. Bogato je kvasovima i vitaminima, a sadrži više belančevina i mineralnih soli nego zrelo mleko. U toku otprilike mesec dana ovo prvo mleko postepeno menja svoje osobine, i onda postaje zrelo mleko.

Dojenje beba ishrana

Sudeći po tome što je količina ovog mleka u prvim danima posle porodjaja dosta mala, moglo bi se možda zapitati da li je dojenje u toku prva dva – tri dana uopšte potrebno. Odgovor je potvrdan. Mada neobilno, babinje je mleko za prve potrebe naročito podešeno i sasvim dovoljno. Pored toga, ranijim stavljanjem na dojku novorodjenče se lakše i raiije navikava na podoje.

U toku prvih dana po rodjenju, sve dok porodilja ne ustane iz postelje, podoji se obavljaju u polusedećem položaju. Što je taj položaj udobniji to je podoj uspešniji.

Pre podoja gornji deo tela treba nasloniti na uzglavlje i nešto uzdignuti i lako naviti na onu stranu sa koje se daje podoj. Zatim prineti odojče i položiti uzduž pored majke, tako da ga ona pridržava jednom rukom. Drugom rukom ona obuhvati dojku, tako da se bradavica nadje izmedju kažiprsta i velikog prsta, ili, bolje, izmedju palca i ostalih prstiju. Bradavicom treba lako dodirnuti usne pre nego što se uvuče u usta. Tada će odojče prihvatiti bradavicu, i obično posle nekoliko neodlučnih i neveštih pokušaja počinje da sisa.

Dogodi se da odojče ne prihvati odmah bradavicu. Ne treba ga na to nagoniti, nego malo pričekati, pa ponovo pokušati. U slučaju da ne primi bradavicu i ne pravi nikakve pokrete sisanja, treba potražiti savet od lekara. Kada primi bradavicu i počne da sisa pa prekida, treba proveriti da nozdrve nisu zapušene i da li kroz nos diše kako treba.

Pošto budu ponudjene obe dojke, svaka otprilike po pet -šest minuta, treba prekinuti podoj i odojče odmah položiti u kolevku. Posle toga porodilja treba da opere bradavice prokuvanom mlakom vodom i dobro ih posuši čistim i prethodno prokuvanim suvim platnom ili gazom. Upotreba mešavine alkohola i prokuvane vode danas je sve manje u upotrebi. Ovo stoga sto alkohol jako isušuje bradavicu i tim potpomaže nastajanje prskotina.

Od tada se sa stavljanjem na dojku produžuje otprilike u vremenskim razmacima od tri časa. Tako, na primer, prvi podoj ponudi se u 5 ili 6 časova izjutra, a zatim se stavlja na dojku na svaka tri časa, do 11 ili 12 časova uveče. U svakom slučaju, treba nastojati da se izbegnu podoji izmeću ponoći i pet časova izjutra kako bi dojilja imala što više od odmora i sna.

U početku podoji ne treba da traju duže od približno petnaest minuta. Ali ima, i ne malo, novorodjenčadi koja često prekidaju podoj, kao da se odmaraju. U ovom slučaju podoj može nekad da traje i nešto duže.

Ovde da napomenemo da se naviranje mleka ne odvija podjednako u svake dojilje. Pa i pored toga treba nastojati da se jednom izabrani red u podojima sto bolje održi. Treba se starati da se obezbedi uspeh u dojenju od samog početka. Od dobrog početka zavisan je i docniji uspeh u dojenju, a tim samim i uspeh odgoja odojčeta u najvećoj meri.

Valja primetiti, da, bar u početku, sve ne ide tako lako. Tako, na primer, u prvim danima, kad mleko navire, dojke mogu tako da nabreknu da se usled toga i same bradavice prilično zategnu i spljošte, pa odojče nema za šta usnama ni uhvatiti. Ova je pojava, kao što već znamo, prolazna i kratkotrajna.

Količina mleka koju novoroćenče u prvim danima po rodjenju nadje u prsima svoje majke nije bogzna koliko velika. Ali se tokom idućih dana, a od trećeg i četvrtog dana ponaosob, naglo povećava.

Do desetog dana, dakle, novoroćenče posisa u dvadeset i četiri časa otprilike onoliko puta po pedeset grama mleka koliko je dana staro.

Po sebi se razume da su iznesene količine samo približne. — Sve porodilje ne razvijaju na isti način svoje mleko; nisu ni podjednako dobre dojilje. Niti su sva novoroćenčad došla na svet podjednako krepka i napredna, da bi mogla uvek sa uspehom da sisaju.

Ali, nije u pitanju samo koliko mleka neko novoroćenče u toku jednog dana treba da posisa već je isto tako važno da se ova količina svakog dana povećava.
To se može proveritn stalnim merenjem deteta na vagi pre i posle podoja. Na ovaj način se može utvrditi koliko je stvarno posisalo. Uostalom, to se može ocepiti po izgledu i ponašanju deteta. Kad je sito, mirno je i zadovol. No i dobro spava. Budi se i traži da sisa u višemanje odmerenim razmacima. Plač je snažan i većinom kratkotrajan. Umiri ga dojka. Brzo se nasisa i odmah uspava. Pelene se nadju mokre pri svakom povijanju. Od četvrtog ili petog dana po rodjenju i stolice treba da dobiju žutu boju. Otada odojče obično počinje da dobija u težini. U slučaju da ne napreduje, biće da je gladno ili je bolesno, ili i jedno i drugo.