Problemi sa dojenjem

Svaka majka mora dojiti, bar u prvim mesecima. To je prva i osnovna dužnost materinstva, koja se stostruko nagradjuje. To je zakon prirode o koji se retko koja majka može nekažnjeno ogrešiti. Njeno mleko, onakvo kakvo ga sad poznajemo, a pogotovu njeno odojče, najbolji su dokaz koliko je ovo tačno.

Na žalost, u životu naidju prilike, istina dosta retke, kad poneka majka zbilja neće moći ili neće smeti da doji.

Od ograničenog broja oboljenja u kojima se dojenje zabranjuje tuberkuloza svakako dolazi na prvo mesto. Sudeći po tome što dojkina žlezda retko kad propu – šta klice u mleko, moglo bi se, bar na prvi pogled, pomisliti da bi mogla dojiti i majka koja boluje od tuberkuloze. Mećutim, mi isto tako znamo da otrovi koje klice u krv luče mogu da se pojave u mleku. Ovakvi otrovi nadjeni su i u mleku tuberkulozne majke. Razume se da ovakvo mleko nije za odojče.

Problemi sa dojenjem 67

Ali, to je još najmanje. Najveća opasnost leži u dodiru s obolelom majkom. Ona svoje odojče neguje, drži u naručju, u blizini njega diše, kašlje mu u lice i na ovaj način seje klice oko sebe. Odojče je prema tim klicama naročito osetljivo i veoma neotporno. Lako se zarazi i oboli i obično strada. Prema tome, jedini je izlaz da se dete odvoji od majke i poveri nezi neke zdrave i iskusne osobe izvan porodice ili preda nekom domu za odojčad. I to odmah po rođenju. Poznato je nekoliko sdučajeva da je obolela majka svega u dva do tri maha podojila svoje dete dakle, držala ga u naručju — pa je ono obolelo i podleglo.

Odvajanjem odojčeta pomogli smo i oboleloj majci. Dojenjem i brigom oko svog deteta još bi više bila isprpljena i još teže obolela.

Samo sto ova bolest može biti i potajna. Treba, dakle, biti predostrožan i misliti na mogućnost oboljenja čim neka dojilja počne da slabi i bledi, da se lako zamara i da gubi prohtev za jelom.

Tuberkuloza je za odojče veoma opasna bolest, utoliko opasnija ukoliko je ono mladje, te prema tome ovom pitanju treba pristupiti sa krajnjom ozbiljnošću i na vreme, da ne bude kasno.

U dojenju nasuprot tuberkulozi stoji sifilis. Ovo oboljenje nije nikakva prepreka dojenju, sem ako je majka bolest zadobila za poslednja dva meseca trud noće ili u toku dojenja, što je opet retko. Odojčetu sa urodjenim sifilisom ne molze se veća šteta ni nesreća napraviti nego lišiti ga majčinih prsiju. Ako je već došlo živo na svet, već je oštećeno i nemoćno. Kod njega su i obična oboljenja uvek ozbnjlj – nija no kod zdravog odojčeta. Ono teško može da podnese veštačku ishranu. Za njega je majčino mleko pitanje opstanka. Prema tome, majka koja je obolela od sifilisa mora i treba da doji. Njena dojka može da bude opasna, ali samo za tuće odojče.

Postoje još neka, srećom retka oboljenja, koja mogu da dovedu u pitanje dojenje. U ovakvim prilikama može da odluči samo lekar. I to posebno za svaki slučaj. Ako majka boluje od infekcija, opasnih po život, dojenje se zabranjuje u interesu i majke i deteta.

Pomenimo, ipak, da dojilja koja je obolela od bubrega moze da doji, sem ako je bolest teska i ako postoje otoci potelu i znaci trovanja.

Slično je sa dojiljama koje pate od srčane mane. Ako se mana lako podnosi i nema znakova teške nemoći srca, dojenje se ne zabranjuje.

Kod hroničnih i težih oboljenja jetre dojenje se ne preporučuje iz razloga što oskudna ishrana obolele majke rdjavo utiče ne samo na njeno opšte stanje nego i na količinu i sastav njenog mleka.

Naposletku, majka koja je bolesna od šećerne bolesti ne samo što sme da doji već i šećer i ostale skrobovine, kojima se hrani, još bolje podnosi.

Što se tiče duševnih bolesti, one su većinom ozbiljna prepreka. Ali ne što mleko nije dobro, nego iz razloga što se tako oboleloj majci odojče često ne bi smelo poveriti ni koliko jedan podoj traje. Drukčije je sa takozvanom nervozom pokoje mlade majke. Dojenjem se nervoza skoro uvek osetno poboljša a po nekad i izleči.

Ponekad se čuje kako neka majka ne može da doji iz razloga što su joj grudi slabo razvijene. Ni najmanja dojka nije potpuno bezmlečna. I najmanja količina majčinog mleka odojčetu je skupa i nenaknadiva. Ni ovde se, dakle, ne sme odustati od dojenja. Jer majčino mleko, makar i u manjoj količini, štiti zdravlje i pomaže odojčetu da lakše podnese prihranjivanje.