Promene na dojkama u trudnoći

Promene-na-dojkama-u-trudnoci

Do rođenja čedo je živelo i raslo od hrane koju mu je majka slala svojom krvlju putem pupčane vrpce. Po dolasku na svet veza krvnim putem se prekida, ali ovim prekidom veza između majke i odojčeta nije ni najmanje raskinuta, no je samo izmenjena.

Odojče ima da živi, da se brani od hladnoće, da pravi pokrete, da raste i da napreduje. A za sve to potrebna je hrana. Međutim, njegov pribor za varenje je veoma nežan, pa mu je potrebna hrana koju će moći ne samo lako svariti nego i potpuno iskoristiti. I večito mudra priroda je odojče sa te strane potpuno zbrinula. Put pupčane vrpce zamenila je putem dojke. Na majčinim grudima stvorila je žlezde koje su u stanju da iz njene krvi odaberu sve hranljive sastojke koji su detetu za život potrebni i da od njih sprave mleko.

U jednu grudu masnog tkiva i vlaknastih pregrada umetnute su mlečne žlezde, rasporećene po režnjima. Krajnji žlezdani meškovi u vezi su sa gustom mrežom krvnih sudova iz kojih uzimaju pojedine sastojke krvi da bi od njih izradili mleko. Žlezdani delovi dojke raspodeljeni su u deset do dvadeset zasebnih režnjeva. Iz svakog režnja polazi po jedna mlečna odvodna cev, koja se otvara na vrhu bradavice.

Dok žena nije zanela, dojkine žlezde miruju. Ali odmah po oploćenju stupaju one u delatnost, i počinju da se spremaju za poziv koji im predstoji. Ta delatnost obavlja se u dubini dojke. A može se primetiti i na površini. Grudi su jedrije. Krvne žile, koje su pod samom kožom, postaju vidnije, kolut oko bradavice tamniji i siri, bradavica nešto ispupčenija. A od trećeg meseca trudnoće dojke počinju da luče neku žutu mutnu tečnost, koja liči na babinje mleko. Dva – tri dana nakon porodjaja na dojkama nastupaju vrlo vidne i jake promene, posle kojih nadolazi mleko. O tome smo i ranije govorili.

Nije lako unapred proreći koja će dojka biti mlečna. Spoljni izgled može prevariti. Jedna mala dojka sa dobro razvijenim žlezdanim tkivom, pri pipanju grozdasta, daće uvek više mleka nego razvijena, ali masnim tkivom podložena dojka. Razvijene potkožne modre žile na prsima mahom obećavaju dobru dojilju.

Kad je dojka mlečna, onda je i jedra i nabrekla i prilično topla. Primegno toplija no okolni deo grudi. Ispod mlečne dojke toplomer će uvek pokazati nešo veću temperaturu, otprilike za 0, 3°—0, 5°C više nego pod pazuhom.

Pri spravljanju mleka dojka je u stanju ne samoda iz krvi odabere potrebne sastojke nego da ih i delom preradi i podesi prema potrebama odojčeta. Po ovome bi se, bar na prvi pogled, moglo, zaključiti da je dojka neko savršeno cedilo koje može da propusti samo one krvne sastojke koji su detetu potrebni korisni. Nije tako u stvari. Moć dojkine žlezde nije neograničena, jer i pojedini štetni sastojci koji bi se zatekli u krvi dojilje mogu katkad da predju u mleko. Tako, na primer, u mleku dojilje koja je bolesna od neke zarazne bolesti mogu nekad da se nadju otrovi klica a nekad i same klice koje su tu bolest izazvale. Dokazano je, isto tako, da alkohol koji dojilja pije, pa i neki lekovi, mogu da predju u mleko. Doduše, u veoma maloj količini.

Mlečnost dojke, kao što smo rekli, zavisi u prvom redu od njenih žlezdanih delova. A donekle i od načina ishrane i načina života dojilje. I duševno stanje, kao god i vola za dojenjem, svakako da igra u ovom pogledu veoma važnu ulogu. Ali količina mleka ne zavisi jedino od majke. Potreban je i onaj koji će ga izazvati – odojče. Dodir njegovih usana do bradavice najbolja je poruka po mleko, a sisanje najjači izazivač mleka. Količina mleka koju će dojilja dati ne zavisi, dakle, samo od nje same nego i od tražnje. Jer samo jaka potražnja obezbećuje obilnu izradu.

Ovde nam padaju na um majke koje još od prvih dana odustaju od dojenja, naravno pod izgovorom da nemaju mleka. Malo mleka obično imaju one majke koje malo doje. Nadje se, istina, i slaba dojilja, samo što se i medju ovima često sreću one koje nikad nisu ni pokušale ozbiljno da doje.