Nicanje zuba kod beba

Zubići se zameću, a dobrim delom i razvijaju, još dok je čedo u utrobi majčinoj. Tačno je, dakle, da novorodjenče dodje na svet sa svima mlečnjacima. Samo što oni još nisu izbili, nego leže u vilicama pokriveni mekim delovima desni.

Kako odojče raste tako i zubići produžuju da se razvijaju dok najzad jednog dana ne izbiju kroz desni. To biva obično u sedmom mesecu ako je odojče zdravo i pravilno hranjeno. Tiho i neosetno izbila su dva donja srednja sekutića. Odojče se nije ništa izmenilo. Zdravo je i raspoloženo. To je bio dogadjaj više za porodicu nego za njega samog.

nicanje zuba kod beba

Posle kraćeg zastoja, i obično u devetom meeecu, iznikla su i dva gornja srednja sekutića, a uskoro posle toga još i dva bočna, po jedan sa svake strane.

Pošto su gornji sekutići nešto krupniji i obično niču brzo jedan posle drugog, to i desni nesto jače pocrvene i oteknu. I zbog toga odojče je ponekad nemirno, slabo spava, glodje i ujeda i grize ručice.

Ne prodje ni dobar mesec dana a već niču dva poslednja, donja sekutića, sa svake strane po jedan. Odojče je staro oko četrnaest meseci i ima osam zuba.

Sad nastaje zatišje. Ovo traje otprilike dva meseca. Posle toga, vrlo verovatno do sedamnaestog ili osamnaestog meseca, izcice i četiri prednja kutnjaka. I to prvo gornji, pa onda donji. Zatim opet prekid, dok se negde izmedju dvadesetog i dvadeset i drugog meseca ne pojave i četiri očnjaka, pa ubrzo posle toga i četiri poslednja kutnjaka. Detetu je dve godine, ili koji mesec više, dobilo je svih dvadeset zuba. Dakle, približno po jedan zub mesečno.

Ima jedan vrlo jednostavan, ali samo približan način, po kome se može lako odrediti koliko zubića treba da ima odojče za svoj uzrast. — Oduzeti od broja meseci (koliko je ono staro) broj šest. Broj koji se dobije odgovara otprilike broju zubića, koliko bi odojče trebalo da ima. Na primer, odojče je staro 12 meseci. Ako se od ovog broja oduzme 6, onda ostaje 6. Odojče bi, dakle, trebalo da ima otprilike šest zubića.

Ali, ne niču mlečnjaci u sve odojčadi ni u isto vreme ni po istom redu, već nekad porane, nekad nešto i zakasne. Ima odojčadi u koje mlečnjaci počinju da niču i u petom, pa i u četvrtom mesecu, a ima ih da zubiće ne dobiju ni do osmog, pa ni devetog meseca. Manja odstupanja ne moraju da znače ništa naročito i mogu se nekad objasniti porodičnim odlikama. Samo što i odstupanju od pravila ima granica, i ako mlečnjaci ne bi počeli da niču ni do kraja devetog meseca, onda valja potražiti neki razlog. U svakom slučaju, ne može se reći za jedno odojče da je naprednije zato što su mu „zubići” poranili, niti da je zaostalo ako su i nešto zakasnili.

Naučno je utvrćeno da ispravnost i lepota stalnih zuba zavise donekle od zdravlja mlečnjaka. A pošto se mlečnjaci začinju i rastu dok je čedo u utrobi majke, onda nam postaje jasno da će njihov razvoj, a donekle i vreme nicanja, zavisiti od njene ishrane za vreme trudnoće. I zato trudna majka treba da uzima što više voća i povrća i sokova od voća, i mleka (krečne soli) i ribjeg ulja, ili vitamina „D” .

No, mlečnjake treba negovati i pošto izrastu, jer inače ne bi mogli vršiti ulogu koja im je namenjena. Najzad, šta može da bude i od stalnih zuba ako niču medju pokvarenim mlečnjacima!

Ima jedna pojava u odojčeta koju roditelji rado dovode u vezu sa nicanjem zuba. Nema odojčeta koje ne „balavi” u četvrtom ili u petom mesecu. Kad ovo prnmete, roditelji misle da će odmah zatim da niknu zubići. I onda čekaju. I obično se razočaraju.

Nema valjda ni jedne pojave u životu odojčeta za koju su vezane tolike priče i predrasude kao što je to slučaj sa nicanjem zuba. U tome se tako mnogo peteruje da se „zubići” okrivljuju za sva oboljenja i zdravstvene nevolje koje mogu da snaću odojče u vreme kad oni niču. I tako se tvrdi da od zuba dete može da dobije onda „vatru”, onda proliv, i. Ili neko drugo oboljenje. Nicanje mlečnjaka nnje bolest, nego zdrava i prirodna pojava u životu odojčeta. I umesto što nevine zubiće okrivljujemo za sva oboljenja koja mogu da snaću odojče za vreme dok oni niču, bolje bi bilo da se postaramo da pronaćemo njihov pravi uzrok i na vreme ispravimo grešku u ishrani ili nezi koje smo za ovo vreme mogli počiniti. Onda ne bi mnogo oboljenje prevideli, nego bi ga na vreme lečili.