Razvoj bebe do druge godine

Rastenje je osnovna odlika mladosti. I bitna pojava u životu odojčeta. Najvernije ogledalo njegovog zdravlja, i najbolji dokaz o ispravnosti ishrane i nege koja mu je pružena. — Samo zdravo, pravilno hranjeno i dobro negovano odojče može da se razvija i raste kako treba.

Na telesni razvoj mogu da utiču brojne činjenice: pre svega nasleđe, onda život u utrobi majke, njeno zdravlje, nega i ishrana za vreme trudnoće. Naposletku, a nikako na poslednjem mestu, ishrana i nega po rođenju. Po rođenju ishrana je važnija od svega, a ne manje i zaštita od infekcija.

razvod bebe do druge godine

Razvoj odojčeta po rođenju u stvari je samo produženje razvoja i rastenja u utrobi majke. Ovaj razvoj po rodjenju je utoliko više i jače naznačen ukoliko je odojče mlađe, ali nije ni izbliza onako brz ni osetan kao što je bio pre rođenja.

Pojam o rastenju obuhvata promene koje se javljaju u vezi sa ovom pojavom. I to kako u vidu promena u obimu i obliku tela tako isto i s obzirom na razvoj pojedinih radnji. Za svakidašnji život uzimamo kao prvu, iako prilično grubu meru, porast u dužinu i težinu tela. Da počnemo sa težinom:

Težina. — Za ocenu telesnog razvoja uzima se, ali samo kao gruba i početna mera, način kako dete napreduje u težini. Ali, praćenjem težine mi ne nadziremo samo razvoj. Po težini najbolje sudimo da li je odojče hranjeno i negovano kako treba. Ona nam je mera za odredjivanje količiie hrane. I po njoj sudimo o stanju varenja i iskorišćenju hrane. Težina nam, dakle, služi ne samo za ocenu razvoja i zdravlja već i našeg rada. i sredine i prilika pod kojima se odojče podiže.

Sva odojčad ne dolaze na svet od jednakih roditelja, ne žive pod istim uslovima, ne hrane se i ne neguju na isti način, te stoga i ne napreduju podjednako u težini. Ali se uzima da prosečno odojče u toku prva tri meseca treba da dobija u težini otprilike po 200—250 grama nedeljno, ili 800—1000 grama mesečno, u toku drugog tromesečja oko 150—200 grama nedel»no, ili 600—800 grama mesečno, a u trećem tromesečju po 100—150 grama nedeljno, ili 400—600 grama mesečno; naposletku, u četvrtom mesecu otprilike po 100 grama nedeljno, ili oko 400 grama mesečno. Prema tome, što god je odojče mladje to je i njegov napredak u težini veći.

Zdravo i na vreme rodjeno odojče, kao sto već znamo, treba da je na rodjenju teško otprilike 3. 250—3. 500 g .odojče od tri meseca 5, 5—6, 0 kg, odojče od šest meseci 7, 25—7, 5 kg, od 9 meseci 8, 75—9, 25 kg, a od dvanaest meseci 10, 0—10, 5 kg. Dete od osamnaest meseci treba da je teško negde oko 11, 0—11, 5 kg, a od dve godine oko 12, 0—12, 5 kg.

A to otprilike znači da zdravo odojče, kad je negovano i hranjeno kako valja, treba da u toku pr vih pet meseci udvostruči težinu koju je imalo na rodjenju, da je utrostruči kad mu bude dvanaest meseci, a učetvorostruči je kad navrši dve godine.

Izložene vrednosti samo su približne. Ima dosta krupne i napredne odojčadi koja su težinom stalno iznad proseka. A to su odojčad koja skoro ni sad ne boluju i koja se hrane i neguju kako treba. Naravno, rođena su od zdravih roditelja.

Ali ima isto tako, možda još i više, odojčadi koja kad više kad manje zaostaju u težini. Jedna zato što često boluju, a druga iz razloga što se ne neguju i ne hrane kako treba, treća stoga sto su na svet došla sa težinom ispod prosečne. V svakom slučaju, neznatnija odstupanja od prosečnog najčešće nemaju nikakvog značaja. I ne bi trebalo na to obratiti pažnju, pogotovu kad je u pitanju nedonošče 1li i svako odojče koje je rodjeno sa težinom ispod one koja važi za prosečnu. U svakom slučaju, odstupanja u težini za deset posto bilo iznad, bilo ispod proseka još uvek su u normalnim granicama.

Na težinu mogu nepovoljno da utiču pogrešna ishrana i prolivi, pogotovo ako duže traju, i, naravno, infektivna oboljenja. A ova poslednja čak i kad su laka i kratkotrajna.

U vezi sa ovim valja na zasebnom mestu pomenuti i odojče koje se veštački hrani. Za uspešno sprovodjenje veštačke ishrane potrebno je naročito znanje i posebni uslovi, a ovo se opet teže ostvaruje. 1z ovoga razloga to odojče vrlo često nešto zaostaje sa težinom iza svoga dojenog vršnjaka, pogotovu u prvim mesecima po rodjenju.

I najzad, da pomenemo da su devojčice za dani uzrast, po pravilu, nešto lakše nego muškarčići.

Visina. — Uporedo sa težinom raste i dužina. Porast u dužinu poseban je za svako odojče, jer na ovo utiče nasledje. U svakom slučaju, za ocenu rastenja vernija je mera porast odojčeta u dužinu nego dobijanje u težini. Uostalom, ni odojče koje prekomerno napreduje u težini tim ne raste ništa više u dužinu.
Kao što je ranije rečeno, zdravo i na vreme rođeno odojče dugačko je na rođenju oko 50 sm ili santimetar – dva više ili manje. Odojče od tri meseca dugačko je oko 60 sm, od pola godine 65 sm, od godinu dana 73—75 sm, od dve godine otprilike oko 83—85 sm.

Kao što se vidi, i porast u visinu je utoliko brži ukoliko je odojče mlađe. U prvoj godini odojče poraste skoro za čitavih četvrt metra u visinu, u drugoj godini svega oko 10 sm. Vredi ovde pomenuti da su devojčice skoro uvek za 1—2 sm manje od muškarčića. Ova razlika je utoliko više upadljiva ukoliko je odojče starije.

Obimi. — Na rođenju, obim glave, idući preko čela i zatiljka, za 1—2 sm je veći od obima grudi u visini sisica. Tokom prvih meseci života mozak, pa tim i glava, raste neobično brzo, otprilike sve do kraja prvog polugoća. Posle toga sve sporije.

Grudni koš je na rođenju mekan, prilično savit ljiv i srazmerno uzan. I za jedno vreme razvoj mu je naporedan sa razvojem glave, a od kraja prvog polugođa već je dosta brži.

Kao što se vidi, krajem prvog polugoća obim glave jednak je obimu grudi. Naravno, ne u svakog odojčeta, pošto ima odojčadi u koje se ova dva obima izjednače i nešto ranije.

Najzad, obim trbuščića u visini pupka u naprednog odojčeta ravan je obimu grudnog koša.

Tako otprilike treba da se razvija i raste jedno zdravo i dobro hranjeno i pravilno negovano odojče. Samo što se njegov razvoj ne ceni jedino merom kao što je gram i santimetar već se isto tako gleda i na njegov opšti izgled, boju lica i jedrinu i svežinu kože, opšte ponašanje i stanje duševnog razvoja.