Sastav i karakteristike ženinog mleka

Za vreme trudnoće i nekoliko dana posle poro – ćaja dojke, kao što smo rekli, luče naročito mleko zvano „babinje mleko”. Ovo mleko po svome sastavu ni – je ništa drugo nego prelaz izmeću krvi i zrelog mleka. Posle porodjaja babinje se mleko postepeno menja i sazreva dok u roku od tri – četiri nedelje ne postane zrelo mleko.

Priroda je odredila da majčino mleko bude odojčetu, bar u prvim mesecima, isključiva hrana. Kad već ovo znamo, i ako još imamo na umu da od ove hrane za visi ne samo zdravlje i napredak već često i život odojčeta, onda lako uvidjamo potrebu da se sa prirodom i vrednošću ove hrane malo bolje upoznamo.

dojenje beba 23

Ženino mleko je hranljiva tečnost u kojoj su rastvoreni ili razmućeni, u prilično odrećenoj meri, svi potrebni sastojci koji služe odojčetu za opstanak, razvoj i napredak.

Voda, kao najpreči i osnovni sastojak hrane, zastupljena je u majčinom mleku u velikoj meri: 875—880 grama vode u litru mleka. U toj vodi plivaju, razbi jene u beskrajno sićušne delove, čestice belančevine.

Belančevina je onaj sastojak mleka koji služi za izgradnju novih i opravku dotrajalih tkiva. U jednom litru ženinog mleka nalazi se oko 12 grama belančevina,

Mlečni šećer predstavlja sastojak mleka koji služi za stvaranje pokreta i rada. U majčinom mleku nalazi se u razmeri 67—72 grama na jedan litar. Ovaj šećer je potpuno rastvoren u mleku i daje mu sladak ukus.

Masti u ženinom mleku ima otprilike oko 35 do 40 grama na litar. I to, naravno, samo ako je ishrana majke koja doji kako treba. Glavna joj je namena stvaranje toplote u telu. U mleku je razbijena u tanane kapljice razne veličine.

Mineralne soli. — Medju ovima na jedno od prvih mesta dolaze krečne soli. A inače ima ih desetak za koje se smatra da su glavne. Pada u oči da je majčino mleko dosta siromašno gvožćem. U jednom litru ženinog mleka ima otprilike oko 2, 0—2, 2 grama mineralnih soli.

Vitamini. — Od četiri glavna vitamina vi – tamin „A”, vitamii,, B” i vitamin „C” su uvek prisutni u majčinom mleku u dovoljnoj količini — naravno, ako je ishrana majke kako treba. Vitamina „D“ medjutim, nama nikad u dovoljnoj količini, pa ni onda kad se majka koja doji i najbolje hrani. U svakom slucaju, količina vitamina u majčinom mleku zavisna je u najvećoj meri od njihovog sadržaja u hrani dojilje.

Ali sastav majčinog mleka i inače nije posve stalan, već se pod izvesnim uslovima može nešto i da menja. I to ne samo kad su u pitanju vitamini nego i ostali njegovi sastojci, a naročito masti. Ove promene su najviše u vezi sa načinom ishrane majke koja doji.

Kad dojilja jede masnu hranu, onda će i njeno mleko biti prilično masnije, dok, naprotiv, kad je njena hrana posna, i mleko će biti posno i „vodeno”. U slucaju da dojilja potpuno gladuje i ništa ne jede, mleko će da bude jako masno — gusto, ali će ga biti mnogo manje.

Ali ima i drugih promena u sadržaju masti. Tako, na primer, kad je dojka puna, prve kapi koje bi se iscedile bile bi posnije i „vodene”, pa bi onda ukolnko se dojka više prazni bile postepeno sve masnije. Jutarnje je mleko isto tako u svake dojilje dosta gušće i masnije nego popodnevno.

Iz ovoga što je izneseno može da se vidi kako je majčino mleko zbilja savršena i potpuna hrana, jer sadrži, i to u dovoljnoj količini, sve sastojke, osim vitamina „D“ i gvožđa, koji su odojčetu za opstanak i napredak neophodni. Savršena, jer su ti sastojci zastupljeni u pravilnoj meri i u veoma pogodnom obliku. I, što je najglavnije, svi su sačinjeni od krvi majčine, te su, prema tome, odojčetu srodni, pa ih zato i njegovo telo može lako da svari i upije i potpuno iskoristi.

Ali to nije sve. U svom mleku majka svome odojčetu pruža još i nešto više. Naučnim ispitivanjem je dokazano da majčino mleko ima i izvesne osobine koje su svojstvene samo živom telu: srodno je sa krvlju, iz koje i proizlazi. I sadrži izvesne čestice štićenice koje pojačavaju otpornost tela, i pomažu u odbrani od bolesti. I pojedine kvasove, koji pomažu varenju. Svi ovi sastojci dolaze neposredno iz krvi majčine. Njih je za nejako čedo izradilo telo majčino, pa ih je pružilo putem dojke, kako bi ga napravilo otpornijim i za život sposobnijim.

Kao što vidimo, nesavršeno i neotporno odojče priroda nije ni najmanje napustila, nego ga je potpuno zbrinula. Krv, kojom ga je u utrobi majčinoj hranila, sad je zamenila isto tako živom i savršenom hranom ~ majčinim mlekom.

Ako ovde podsetimo na to da majčino mleko pre nego što napusti dojku ne sadrži klice, jer ih mlečna žlezda retko kad propušta, i da ide pravo iz svoga izvora u usta detinja, onda ćemo lako uvideti koliko je priroda prema čovekovom čedu bila izdašna, kako ga je mudro zbrinula. Ona je učinila svoje. Ostaje još samo da i majka učini što treba.

Pa i pored toga naće se još uvek majka koja tvrdi kako joj je mleko isuviše slabo i vodeno i „ne odgovara” njenom odojčetu. Izmuze obično pokoju kap pre podoja i htela bi okom da oceni vrednost svoga mleka. Ponekad se, opet, boji da joj mleko nije „štetno”, „pregorelo” i „otrovno”.

Ne postoji „pregorelo”, ni „štetno”, ni „vodeno mleko, nego rdjavo dojenje i rdjava ishrana dojilje. Ako neko misli da odojče nije kako treba zato što „ne od govara” mleko, onda može biti unapred uveren da će biti mnogo gore ako bi mu ovo mleko uskratio.