Ishrana beba

| November 17, 2012

Hranom koju uzimamo mi na prvom mestu svoje telo snabdevamo sastojcima koji su mu potrebni za stvaranje toplote i omogućavanje delatnosti pa onda za obavljanje i drugih važnih radnji. Pored toga, odrastao čovek u hrani dobiva sastojke koji su mu potrebni za obnovu i opravku istrošenih tkiva, dok dete u tim istim sastojcima nalazi gradivo iz koga izgraćuje i svoja nova tkiva — raste i napreduje.

Prema tome, s obzirom na ulogu koja im je namenjena, hranljive sastojke mogli bismo podeliti na gorivne (one koji sagore u telu) i gradivne (one iz kojih se izgradjuju nova tkiva).

Osnovni su sastojci hrane: voda, belančevine, masnoće, skrobovine, mineralne soli i vitamini.

Ishrana beba 567

Voda je osnova života. I najpreči hranljivi sastojak. Čovek može gladovati i po čitav mesec dana i, u nedostatku hrane, utrošiti dobar deo svog sopstvenog živog tkiva, i opet opstati, ali ne bi mogao da živi kad bi ostao bez vode duže od nedelju dana.

Brojni su zadaci koje voda vrši u čovečjem telu. Ona služi kao sredstvo pomoću koga se ostali hranljivi sastojci unose*u telo. Rastapa ih i rastvara, i time ih čini svarljivijim. Ona ispira tkiva i u vidu mokraće i znoja odnosi iz tela neiskorišćene sastojke i štetne otpatke. Pored toga, voda je glavni činilac pri regulisanju temperature tela.

Da bismo imali sto jasniju predstavu o potrebi za vodom, podsetimo se da je glavni deo čovečjeg tela sastavljen od vode. U odraslog čoveka nešto više od polovine, a u odojčeta nešto manje od tri četvrtine od ukupne telesne težine sačinjava voda.

Sto je telo mladje to mu vise vode treba. Za ovo je najbolji dokaz sadržaj vode u mleku koje odojče dobija iz prsiju svoje majke. U ovoj hrani, od prirode namenjenoj odojčetu, nešto manje od devet desetina sačinjava voda. I doista, odojče je kao mlada biljka, koja što je mladja, to se sve više zaliva.

Odojčetu u prvoj godini potrebno je za dvadeset i četiri časa otprilike onoliko puta po 150 grama vode koliko je kilograma teško. U drugoj godini već prilično manje, otprilike nešto preko 100 grama na kilogram telesne težine. Posle tog vremena potrebe za vodom se postepeno sve više smanjuju.

Potrebe za vodom nisu ni u jednog istog odojčeta uvek podjednake, već su dosta promenljive. One su zavisne od njegovog zdravlja i uslova u kojima živi. Tako, na primer, leti za vreme vrućina, ili kad je soba pregrejana a vazduh suv, odojče je žednije i zato mu treba više vode. Potrebe za vodom još više su povećane u odojčeta, koje ima povišenu temperaturu ili kada ima proliv. Po sebi se razume da u ovakvim prilikama moramo na prvom mestu da podmirimo potrebe za vodom.

Za dojeno odojče u prvim mesecima gotovo je jedini izvor vode posisano mleko, a za ono koje se veštački hrani kravlje mleko, kome treba da se doda vode. Pored toga, i svaka druga hrana koju prima sadrži i znatne količine vode.

Belančevine — tako nazvane po belancetu u jajetu, predstavljaju gradivo od koga je i samo naše živo tkivo sagrađeno. Važnije i potrebnije su za odojče nego za odraslog čoveka pošto, kao što smo rekli, služe kao gradivo od koga se izgrađuju nova tkiva — raste i napreduje. U ovoj nameni ne može ih nijedan od ostalih* sastojaka zameniti ni nadoknaditi.

Belančevine koje služe za ishranu odojčeta su životinjskog ili biljnog porekla. Prve su potpune, druge nepotpune. Nepotpune jer nisu dovoljne za izgradnju tela. Prema tome, vrednije su i bolje se iskorišćavaju belančevine životinjskog nego biljnog porekla.

U doba odojčeta mleko, majčino i kravlje, u prvo vreme je isključivi, a zatim glavni i osnovni izvor belančevina, a u drutom polugoću i kasnije meso, jaje i mlečni proizvodi i, do izvesne mere, i biljna hrana.

Ako se odojče za iole duže vreme hrani hranom koja je oskudna u belančevinama (nedovoljno mleka, malo jaja i mesa) , postaće mlitavo, malokrvno, i neotporno prema infekcijama.

Masnoće. — Masti su sastojci koji služe poglavito za stvaranje toplote u telu. Pored toga, neke od njih ugradjuju se u telo ili služe kao nosioci nekih vitamina. Ove poslednje se često zovu plemenite masti. Gladovanje u ovim mastima dovodi do oslabljenja otpornosti tela.

I masti su odojčetu mnogo potrebnije nego odraslom čoveku. Za ovo je najbolji dokaz veliki sadržaj masti u majčinom mleku. U stvari, dobru polovinu njegove hranljive vrednosti predstavljaju masti.

Ne postoji hrana koja ne sadrži masti, bar u tragovima. Za ishranu odojčeta najbolji su izvor plemenitih masti mleko i žumance od jajeta i svi masni mlečni proizvodi, i na prvom mestu buter. Svinjska mast i biljna ulja su slabiji po kakvoći.

Nedovoljan unos plemenitih masti (mleko, buter i žumance) dovodi, u toku vremena, do slabljenja otpornosti.

Skrobovine služe za stvaranje pokreta i rada. I najbrže i najbolje mogu da nadoknade utrošenu snagu. U izvesnoj meri pomažu rastenje. Najzad, ako se unesu u iole većoj količini, onda doprinose gojenju. Što god je odojče starije, nestašnije i nemirnije to su mu sve potrebnije.

Skrobovine koje dolaze u obzir za ishranu odojčeta su, izuzev šećera u majčinom i kravljem mleku, sve biljnog porekla. Glavni im je izvor: sve vrste šećera, sva brašna i brašneni proizvodi, med i voće i povrće. Što se tiče voća i povrća, u nekom je od njih skrobovina više, a u nekom manje.

Vredi na zasebnom mestu pomenuti da zdravo odojče može mnogo bolje da podnese šećer nego što to naša majka obično veruje.

Glavni predstavnici skrobovina u ishrani odojčeta su: sve vrste šećera, sva brašna i brašneni proizvodi, onda voće i povrće. Što se tiče voća i povrća, u nekim je od njih skrobovine više, a u nekim manje.

U vezi sa skrobovinama vredi naročito pomenuti mekinje od brašna i vlakna u voću i povrću. Iako se u crevima ne mogu svariti, korisni su. Oni povećavaju sadržaj u crevima i nagone ih na življe pokrete, pa tim olakšavaju i pražnjenje creva (stolicu).

Mineralne soli. — One vrše ogromnu ulogu u ishrani čoveka, a naročito u ishrani odojčeta, pošto služe kako za izgraćivanje tela tako i za obav ljanje pojedinih radnji u svakom delu tela.

Mleko, voće i povrće najbolji su izvori ovih soli. Krečnih soli, koje služe za izgradnju kostiju i zuba, ima u najvećoj meri u mleku i siru, nešto manje u voću i povrću. A soli gvožća, koje su potrebne za izgradnju krvi, najviše u žumancetu jajeta, onda u jetri, mesu, povrću i voću. Valja primetiti da je svaka prečišćena hrana izgubila jedan deo ovih soli.

Nedostatak lli slabo upijalje i iskorišćavalje ovih soli od strane tela može da dovede do raziih oboljenja, kao što su „meke kosti” (rahitis) , malokrvnost itd.

Vitamini. — To su sastojci koje je priroda dodala u hranu, i to u veoma maloj količini. Njihovo prisustvo obezbećuje pravilan rad i razvoj tela, dok odsustvo ili oskudica za sobom povlači lakše ili teže posledice, a nekada i ozbiljna oboljenja. Zbog uloge koja im je namenjena njihova je važnost u ishrani odojčeta i malog deteta nesrazmerno veća nego što je kod odraslog čoveka.

Vitamini, uostalom kao i svi drugi hranljivi sastojci, unose se uglavnom hranom, pa bilo da je ova hrana biljnog ili životinjskog porekla, bilo i jedno i drugo. Ali pored ovih prirodnih izvora, neki vitamini se danas i veštački izradjuju. Za ishranu odojčeta svakako su bolji oni prvi.

Prema ušcaju koji oni imaju’na telo, ili upravo prema posledicama koje njihovo odsustvo ili oskudica u ishrani ostavljaju na telo, mi razlikujemo danas dosta veliki broj vitamina. Za dečju ishranu su najvažniji ovi vitamini:

Vitamin „A“. — Vitamin „A“ održava kožu u ispravnom stanju i pojačava otpornost sluzokoža. On obezbeđuje ispravnost očinjeg vida i potpomaže rastenje kostiju i zuba. Pored toga, on izgleda da donekle zaštićuje i od nekih infekcija. Koliko god je potreban svakom odojčetu, toliko, i još više, nedonoščetu.

Nedostatak vitamina „A“ dovodi do izvesnih promena po koži i smanjenja otpornosti sluzokoža. U najtežem slučaju njegov nedostatak izaziva ozbiljne promene u očima i dovodi do gubitka vida.

Kao izvor ovog vitamina najbolje je riblje ulje, zatim buter, mleko (majčino i kravlje) , jetra i žumance jajeta. Postoji i prethodnik ovog vitamina; on se nalazi u zelenom lišću, naročito u povrću i voću žuto – crvene boje (mrkva, tikva, kajsija i breskva i sl.). Ovaj prethodnik se, ako se unese hranom, u telu preradi u vitamin,, A“.

V i t a m i n i „B”. — Ovih vitamina ima više. Do danas je dobro proučeno nešto preko deset. Svaki od njih ima i svoje posebno dejstvo, samo što svi nisu neophodnn. Jedii učestvuju u iskornšćavanju hrane, i tim potpomažu i rastenje, drugi potpomažu pravilan rad živčanog pribora, treći su potrebni za stvaranje krvi.

Svi članovi porodice vitamina „B” obično se nalaze u jednoj istoj hrani, samo što je u jednoj namirnici jednog više, a u drugoj manje. Prema tome, ne postoji skoro nikad nedostatak u ishrani samo jednog od ovih vitamina, nego svih zajedno.

Vitamina „B” ima najviše u kvascu, jetri, žumancetu, mleku, zrrnevlju žita, mekinjama, proklijalom bilju i zeleni, povrću i voću. Neki od ovih vitamina se danas izradjuju i veštačkim putem, ali su im glavni i najbolji izvor namirnice koje ga sadrže.

Vitamin „C”. — Njegova uloga u ishrani nije još dovoljno objašnjena. Ovaj vitamin je potreban našem telu za ispravnost pojedinih tkiva i krvnih sudova. Pored toga, potreban je za rastenje kostiju. Vitamin „C” zaštićuje od bolesti zvane skorbut, kao i od bolesnih pojava koje prethode skorbutu.

Ovaj vitamin je potreban za stvaranje hrskavice, kostiju i zuba, zajedno sa vitaminom „D”. On utiče na sazrevanje crvenih krvnih zrnaca. Vitamin „C“ poja čava otpornost prema nekim, a naročito virusnim infekcijama.

Vitaminom „C” bogata je, kad manje kad više, svaka sveža biljna namirnica, a naročito limun, pomorandža, paradajz, šipkinje, jagode, maline i ostalo voće i sveže povrće, keleraba, kupus, kelj, karfiol, paradajz. Ovaj vitamin se danas izradjuje i veštačkim putem, samo što su njegovi prirodni izvori mnogo bolji.

V i t a m i n „D”. — Ovaj vitamin je neophodan za rastenje kostiju i zuba. On je utoliko potrebniji uko – liko telo brže raste. Nedonoščad i blizanci zahtevaju otprilike dvaput veće doze vitamina „D”, sve dok brže rastu. Vitamin „D” potpomaže upijanje krečnih i fosfornih soli koje se unose hranom, i pojačava rad živaca i mišića. U doba odojčeta zaštićuje od rahitisa.

Ima više vitamina „D“ ali su dva glavna. Jedan koji se nalazi u ribljem ulju, i drugi koji se veštački izrađuje (kalciferol). I jedan i drugi mogu da se upotrebe radi sprečavanja i lečenja rahitisa.

Da napomenemo da nijedna hrana, pa prema tome ni majčino mleko, ne sadrži u dovoljnoj količini vitamina „D”. U naknadu za to priroda je odredila da se vitamin „D” stvara u našoj koži pod dejstvom sunčanih zrakova.

Pošto hranom koju prima nijedno odojče ne dobija u dovoljnoj količini vitamina „D” i kako se po pravilu ne izlaže golo sunčanim zracima da bi moglo da ga izrađuje u potrebnoj količini, to ovaj vitamin treba da se daje odojčetu još od kraja prve nedelje života. Obično se daje vitamin „A“ + „D 3, tri kapi dnevno.

Kao što se iz onoga što je dosad izloženo vidi, svaki od napred pomenutih sastojaka hrane ima svoju posebnu namenu u ishrani, te se, prema tome, i ne mogu međusobno zameniti. Iz ovoga proizlazi da svi oni treba da su uvek zastupljeni u dovoljnoj količini. Nedostatak nekog od njih mogao bi da dovede do ozbilj nih posledica.

Treba na zasebnom mestu pomenuti da ovi sastojci nisu ni približno podjednako zastupljeni u svakoj namirnici. Tako, na prnmer, u nekoj namirnici nalazi se više skrobovine, ili masti, ili nekog vitamina, Dok u drugoj više mineralnih soli, a u trećoj više belančevine. I na kraju, ima namirnica koje su oskudne u svim ovim sastojcima. Izuzetak je mleko, hrana u kojoj su zastupljeni svi sastojci osim vita mina,, D” i gvoždja.

Iz ovoga što je napred navedeno može da se vidi da nije u pitanju samo unesena količina hrane već je isto tako važno iz čega se ta hrana sastoji. Drugim rečima, potrebno je da svi sastojci hrane budu uvek zastupljeni u dovoljnoj i pravilno odmerenoj količini. Eto, to je osnovno pravilo svake dobro voćene ishrane. U protivnom mogu da nastanu nekad lakša, a nekad i teža oštećenja u odojčeta. 

Tags: , , , ,

Category: Ishrana beba

Comments are closed.

shared on wplocker.com