Prvi dani novorođenčeta

„Novorođenče je lepo samo svojoj majci” jedom prilikom je rekla jedna duhovita žena, i tim crtala s jedne strane snagu i slepilo majčine ljubavi, druge, opet, neprivlačnost same pojave novorođenčeta. I zbilja, nesrazmerno velika glava, nekad zbog porođaja primetno spljoštena ili iskrivljena, predugacak trup u odnosu prema ručicama i nožicama, zagasitocrvena, na pojedinim mestima i modra koža sve ovo ne pruža neku naročito lepu sliku. Ne privlači ogled.

U trenutku rođenja odojče je pokriveno belkastim mazom, izobilnim naročito po glavi i leđima i preojima kože. Kad se ovaj maz, pri prvom kupanju, bude odstranio, onda će se ukazati čista koža. Rumena po licu i grudima, a modra po dlanovima i tabanima.

Prvi-dani-novorodjenceta

Koža u naprednog novorođenčeta mekana je kao baršun. Znojne žlezde kože su slabo razvijene, dok I lojne žlezde mnogo jače razvijene. Otuda se javljaju na licu, a naročito na vrhu nosa, rasejana i sićušna bela zrnca, kao proso, koja obično do kraja prvog meseca života potpuno nestanu.

U novorodjenčeta pokožica je vrlo tanana i glatka. Obično od trećeg dana po rodjenju ona počne da se ljušti, kad više kad manje primetno, u obliku ljuspi ili brašnjaste prašine. Ovo ljuštenje je naročito izraženo po grudima i po trbuščiću, i može da traje kraće ili duže, a nekada i do mesec dana.

Crnomanjasta i smedja odojčad, pogotovu nedonoščad, često pokazuju i sitne, mekane vlasi, razasute naročito po lećdjma i po čelu. Ovo obično iščezne u roku od mesec dana.

Krajem prve nedelje života, retko kad ranije, zdravom i naprednom novoroćenčetu mogu grudi da nateknu. I to bez obzira na pol. Ovaj otok može biti veći ili manji, ali koža nije ni crvena, ni ništa toplija, nego što je okolina. Pri pritisku može iz vih da izaće pokoja kap tečnosti, koja je u početku bistra i rastegljiva, onda nešto mutna, i na kraju kao mleko. „Mora” ili „mleko od veštice”, kako se u narodu kaže. U toku vremena ovaj otok sam po sebi postepeno iščezava. A dotle, ove natečene grudi ne treba dirati nego ih držati pokrivene čistim patnom ili gazom. Izmlazanje ili pritiskanje dovelo bi do zapaljenja i gnojenja. Onda grudi mogu jače
da oteknu, koža pocrveni, istanji se i zategne i postane svetla. U ovom slučaju treba odmah pozvati lekara.

Obično od trećeg, nekad i četvrtog ili petog dana ovo novoroćenče dobije žuticu. Što je ranije naisnla ona je sve jača. Na licu je najvidnija, požute beonjače. Opšte stanje nije ništa izmenjeno. Mokraca je bistra i stolica zeleno ili žuto obojena. Sama po sebi ova pojava žutice je bez značaja, i ona kod zddravog novoroćenčeta treba da iščezne za najviše dve do tri nedelje. U slučaju da se žutica zapazi prvog dana po rodjenju treba odmah pozvati lekara.

U novorodjenčeta temperatura tela izmerena od mah po rodjenju gotovo je za ceo jedan stepen viša od normalne. Kada se izmeri u čmaru, ona može da iznosi 37, 537, 8°C što približno odgovara temperaturi utrobe majke.

U časovima koji sleduju rodjenju temperatura se postepeno spušta. Ona može da opadne za stepen dva, sto zavisi s jedne strane od jačine i telesnog sastava novoroćenčeta, s druge strane, opet, od temperature vode u kojoj se kupa i načina utopljavanja. U svakom slučaju u naprednog i na vreme donesenog odojčeta tem peratura se naknadno postepeno povišava, dok u roku od dva do tri dana ne dostigne približno 37°C.

U toku prvih nedelja života temperatura tela je dosta kolebljiva i nestalna, sto se objašnjava, pored ostalog, i nedovoljnim razvojem moždanog središta za njeno uređivanje. Ipak u zdravog, uspešno hranjenog i pravilno negovanog odojčeta temperatura u čmaru treba da se kreće negde između 36, 8° i 37, 3°S.

Novorođenčetu treba srazmerno više kiseonika nego odraslom čoveku. Ono diše oko 40—50 puta u minutu. S tim u vezi i srce mu radi brže, oko 120—130 udara bila u minutu.

Prvih dana po rođenju novoroćenče ima obično po više stolica dnevno. U početku smolaste i mrke, i lepljive, ove stolice se uglavnom sastoje iz otpadaka revne sluzokože, vode i žuči. Obično od drugog ili trećeg dana stolice počinju polako da gube svoju prvobitnu tamnu boju, i postaju prvo sivomrke, zatim tamnozelene, onda mrkozelenkastožute, dok obično petog ili šestog dana po rodjenju, kad je prvo mleko u majke nadošlo i kad ga odojče počinje da sisa u većoj količini, ne postanu zlatnožute.

U slučaju da stolice ni do petog ili šestog dana ne dobiju zlatnožutu boju, onda je to jedan od dokaza a u majke mleko sporo dolazi ili da odojče slabo sisa.

U prvim časovima po rodjenju novoroćenče se nekad ne pomokri, a nekad se još pri prvoj promeni pelena mogu naći tragovi mokraće. U svakom slučaju, prvim danima po rođenju količina izlučene mokraće je neznatna. Mokraća u novoroćenčeta je gotovo uvek bistra, premda nekad može biti i rumene boje. Kada se osuši, ovakva mokraća može da ostavi na peleni talog u obliku crvene prašine. Za koji dan to samo po sebi iščezne.

Zdravo i na vreme doneseno odojče dugačko je na rodjenju 49 do 51 santimetar, a teško je oko 3250 grama, premda nekad može biti i nešto lakše, a nekad i teže. U svakom slučaju, nikad lakše od 2500 grama, osim ako nije nedonošče. Na tezinu na rođenju može da utiče više činilaca, kao što je zdravlje majke, njena starost, broj trudnoće i ishrana i način života za vreme trudnoće.

Novorodjeno odojče ne počinje da dobija u težini odmah po rodjenju, već u toku prva tri četiri dana gubi približno po 150 do 250 grama, a nekada i nešto više. To početno opadanje u težini se objašnjava gladovanjem i nedovoljnim unosom tečnosti, kao i gubitkom vode stolicama i putem pluća i putem kože, a donekle i mokraćom. Ukoliko je odojče na rodjenju teže utoliko je ovaj gubitak veći.

Od četvrtog ili petog dana po rodjenju, što zavisi na prvom mestu od ishrane, težina se postepeno povećava, tako da najdalje do desetog dana novoroćeno odojče treba da dostigne težinu koju je imalo na roćenju. Ako bi težina produžila da opada duže od nedelju dana, to bi bio dokaz da dete gladuje ili je bolesno, ili možda i jedno i drugo.