Prva nega novorođenčeta

Retko koje biće se radja tako bespomoćno i prema spoljašnjoj sredini tako neotporno kao čovekovo čedo. „Ako bi se ostavilo opruženo na ledjima, umrlo bi u tom položaju, kao kakva kornjača, a da se nikada ne bi moglo okrenuti”.

Zaista, kad uporedimo uslove pod kojima je čedo u utrobi živelo i raslo sa prilikama koje ga po rodjenju očekuju, tek onda vidimo kako je rodjenje veoma grub prelaz i nagla promena. Novoroćenče, kao što smo već ranije rekli, dolazi na svet nedovoljno zrelo i nežno. Dok su jedne životne radnje samo u začetku, dotle su neke druge sasvim nove. Ranije, na primer, za njega je disala njegova majka, a sad ima samo za sebe da diše. Ranije je hranjeno krvlju svoje majke, danas ima , da svari mleko koje posisa. Ako uz to imamo na umu da i novoroćenče ima ne samo da se navikava na novu sredinu nego i da se razvija i raste, tek onda vidimo: ako je težak zadatak koji ga u prvim danima po rodjenju očekuje, i kako je neobično važna nega koja mu se tada ukazuje.

Prva-nega-novorodjenceta

S izuzetkom nekih pojedinosti koje su u vezi sa nedavnim rodjenjem, i novoroćenče se uglavnom neguje kao svako drugo starije odojče. Ali, iako nezi sta rijeg odojčeta slična, s obzirom na gore istaknuteposebnosti, nega novoroćenčeta mora biti do krajnosti pažljiva i potpuna. Nedostaci nege i ishrane, i pogreške koje se u prvim danima počine, veoma se teško popravljaju a ponekad i skupo plaćaju. Neka nam posluži kao dokaz žalosna činjenica da se u nas, uostalom kao i u drugom svetu, još uvek najviše umire u prvom mesecu života.

Od svega na šta kod novorođenčeta treba obratiti naročitu pažnju pupak svakako dolazi na prvo mesto. Poznato je da podvezana vrpca ne otpadne brzo, nego posle pet do sedam dana. Za to vreme se ona postepeno suši dok naposletku ne otpadne, i to sama po sebi, debela obično docnije a mršava i nešto ranije.

Prvi sterilni zavoj koji je lekar ili babica na pupak stavio ne treba dirati ni skidati sve dok vrpca ne bude otpala. Ako se, u toku vremena, spoljni zavoj što pomeri, onda se promeni, a nikako unutrrasnji deo zavoja. Petog ili šestog, najkasnije sedmog dana po rođenju kad se zavoj skine, naći će se, zalepljena na njegovoj unutrašnjoj površini, sasušena i otpala vrpca. U slučaju da se zavoj menja pre no što bi pupčana vrpca otpala, ne treba je otkidati ni trzati, nego ostaviti da otpadne sama.

Posle pada vrpce na pupku ponekad ostaje otvorena rana koja treba da se zamiri za desetak dana. Sve dok ova rana nije zamirena ona može da predstavlja vrata kroz koja bi mogla u telo da prodre i poneka zarazna klica, što bi moglo lako da dovede do ozbiljnih i opasnih oboljenja, kao što su gnojno zapaljenje pupka, crveni vetar, trovanje krvi itd. I zato se pupak mora i nadalje veoma pažljivo negovati. Preostalu ranu treba svakodnevno ispirati čistim alkoholom, zatim zasipati dermatolom i previjati suvom sterilnom gazom. Pri ovome treba da se pazi da se rana rukom ne dodirne. Po sebi se razume da prilikom svakog previjanja pupka ruke treba prethodno oprati toplom vodom i sapunom.

Ušlo je u običaj da se novoroćenče ne kupa pre nego što se na pupčanoj rani ne pojavi mlada koža. Ovo iz bojazni da se rana ne bi zaprljala ili zarazila vodom, ili nečim drugim što služi kupanju. Ali ako se odojče ovih dana ne može kupati, može se na neki drugi način prati. Može se brisati nasapunjenim krajem čistog ubrusa ili gučicom pamuka nakvašenom prokuvanom toplom vodom. Ako su prilike kako treba, donji deo tela može da se i zapere, u čistom lavoru, prokuvanom mlakom vodom. Samo treba da se pazi da se zavoj na pupku ne kvasi. Posle zapiranja kožu treba dobro i pažljivo posušiti, naročito ako se obilno ljušti.

Sipanjem kapljica u oči odmah po rodjenju novorođenče je sačuvano od zaraze koja bi mogla da dođe od strane majke. Medjutim, ponekad se oči mogu zaraziti i kasnije, naravno na neki drugi način. I zato ih valja čuvati od nečistoće i uopšte sumnjivih dodira. A pri svakom umivanju brisati pamukom nakvašenim tankim tejom od kamilice ili rastvorom borne kiseline. Nakvašeni komadići pamuka povlače se preko zatvorenih kapaka, od spolja ka unutrašnjem uglu oka.

Ranije, dok je bilo u utrobi majčinoj, odojče je bilo okruženo neobično pogodnom i nepromenljivom toplotom. Po rodjenju ono dolazi u sredinu u kojoj je temperatura mnogo niža i vrlo nestalna. Promena je dakle, neobična, i veoma nagla. Ranije smo pomenuli kako je novoroćenče osetljivo prema hladnoći, pa smo savetovali da se malo bolje utopljava. To možemo i ovde ponoviti. Ali ovim ne mislimo da preporuču jemo da se soba pregrejava, nego da se novoroćenče, oso bito kada je vreme hladnije, toplije oblači i u postelji bolje utopljava. Pored pokrivača i toplijeg rublja i pelena, ponekad će biti od potrebe i boce sa toplom vodom.

Ako je mogućno, temperatura u sobi u kojoj boravi novoroćenče treba da je što stalnija. Ne niža od 18°C ni viša od 20°C.

Novoroćenčetu treba srazmerio više čistog vazduha i sunčane svetlosti nego odras. lom čoveku, te stoga soba u kojoj boravi treba da je svetla, prostrana i redovno provetravana. Kad je vreme hladno, za vreme provetravanja novoroćenče se može skloniti u susednu i pre toga provetrenu sobu.

U nekim zemljama, gde je nega odojčeta razvijena do prave veštine, novoroćenče se iznosi u šetnju još odmah po padu pupčane vrpce. Za podneblje kao što je naše, u kome se vreme, a time i temperatura u toku dana, s časa na čas menja, teško je dati odredjena uputstva u ovom pogledu. Da novorođenče treba navikavati na svež spoljašnji vazduh, više je no razumljivo. Ali se isto tako mora voditi računa o njegovoj osetljivosti na hladnoću i vreme za izlazak naročito birati. Ako je rođeno u doba godine kad je vreme lepo i povoljno, sa izlascima u šetnju može da se počne već odmah po padu pupčane vrpce. A ako je na svet došlo kad su vremenske prilike nepovoljne pozna jesen, zima i rano proleće često mora da se čeka i po čitav mesec dana. Po sebi se razume da izlasci u prvo vreme treba da su nešto kraći, tek vremenom duži. Kao na sve drugo, tako i na ovo novorođenče treba da se postepeno navikava.

Običaji, osećajnost i radoznalost rodbine i pri jatelja dovode do čestih, ali uvek nepotrebnih poseta novorođenčetu. Da li je potrebno da se dokazuje koliko su te posete štetne, nekad i opasne! Ovo naročito kad su u pitanju infekcije, prema kojima je novorođenče izuzetno osetljivo i od kojih lako može da oboli i da strada.