Ishrana majke za vreme trudnoće

Pošto čedo, dok je u utrobi, živi i hrani se na račun tela svoje majke, to je onda jasno da će njegov razvoj i napredak biti dobar i pravilan samo onda ako je ishrana majke za vreme trudnoće dobro odme rena.

Nekada je kod stručnjaka vladalo mišljenje da ishrana majke za vreme trudnoće nema ništa naročito da se menja, i da može da ostane kao što je bila i ranije. Ovo ranije shvatanje je verovatno bilo zasnovano na svakodnevnom zapažanju da i majka koja za vreme trudnoće ne obraća neku osobitu pažnju na svoju ishranu često radja dete na kome se na rodjenju ne bi moglo ništa neobično primetiti. U novije vreme, medjutim, ovo je shvatanje izmenjeno, a naročito otkako je zapaženo da pravilna ishrana za vreme trudnoće povoljno utiče ne samo na zdravlje majke nego i na razvoj ploda u njenoj utrobi. Majka čija ishrana za vreme trudnoće bila pravilna i dobra ne samo što lakše rodi nego i na svet donosi naprednije i jače odojče, koje po rodjenju bolje napreduje i lakše se podiže. I ne samo to nego je i pri prema za bolju dojilju i dalje dužnosti majke.

Pregnant woman holding a glass of water and a green apple.

Umereno pogrešna ishrana, to treba priznati, neće ništa naročito naškoditi plodu u utrobi, već njegovoj majci. Ali kad je posve nedovoljna, pogaća oboje i dovodi do pobačaja, ili, mnogo češće, do porodjaja pre vremena. Prevremeni poroćaj je jedna od cestih posledica oskudne ishrane za vreme trudnoće.

U ishrani za vreme trudnoće treba umeti praviti razliku izmeću kakvoće i količine hrane koja se unosi. Količina hrane koja je potrebna nije nešto naročito povećana, osim u toku dva poslednja meseca trudnoće. Uostalom, smanjena delatnost i poznata tromost pri kraju trudnoće delom nadoknade povećane potrebe za hranom. U svakom slučaju, količina hrane koja je potrebna zavisna je od načina života i vrste rada majke za vreme trudnoće.

Prekomeran unos hrane za vreme trudnoće ne utiče ništa naročito, ni povoljno ni štetno, na tezinu koju će plod imati na rodjenju. Nije moglo biti utvrćeno da se sa gojenjem trudne majke uporedo povećava i težina ploda.

Nadje se još uvek majka, žrtva starih stručnih predrasuda, koja za vreme trudnoće namerno gladuje kako bi rodila manje razvijeno i slabije uhranjeno dete i na taj način se, kako ona misli, lakše porodila. Danas u to niko više ne veruje. Gladovanje za zreme trudnoće nije opasno no korisno po poroćaj.Sto se tiče ploda, on će produžiti da se hrani na račun tela svoje majke, samo što će na rodjenju biti nešto lakši u težini i manje otporan. Za vreme poslednjeg svetskog rata iskustvo je pokazalo da je u zemljama gde je vladala glad i oskudnca, a naročito u opsadjenim gradovima, prosečna težina novoroćenčeta na roćenju bila znatno manja i bilo je mnogo porodjaja pre vremena.

Ovo što je napred izloženo naučno je provereno na ženkama nekih životinja, koje su namerno dok su bile skotne držane na nedovoljnoj ili nepotpu noj hrani. Rdjava ishrana ovih ženki često je dovodila do radjanja mladunaca sa nekim lakšim a nekad i težim manama, ili nedostacima pojedinih delova tela, a naročito onda kad je hrana bila oskudna u osnovnim vitaminima. A kad je ishrana bila krajnje nedovoljna i oskudna u osnovnim sastojcima hrane, plod je uginuo u utrobi islabele ženke.

Trudna majka treba da obrati pažnju mnogo više na kakvoću nego na količinu hrane. Njena hrana treba da sadrži u dovoljnoj meri sve sastojke koji treba da podmire njene sopstvene potrebe i potrebe ploda. Za pravilan tok trudnoće i povoljan razvoj ploda potrebna je hrana koja je bogata u gradivnim sastoj cima belančevinama i mineralnim solima, a na ročito u vitaminima . Najbolji izvori ovih važnih sastojaka su: mleko i mlečni proizvodi, meso, jetra, i sveže voće i povrće. Treba posebno istaći potrebe za belančevinama, čiji unos treba da je dvaput veći nego pre trudnoće. Polovina uzetih belančevina treba da bude životinjskog porekla (mleko i mlečni proizvodi, meso i jetra). Ovoliki unos belančevina potreban je da bi se zadovoljile potrebe čeda koje raste i materice koja se razvija.

U novije vreme stručnjaci su dokazali da nedovoljan unos belančevina nepovoljno utiče na razvoj čeda, posebno na njegovu dužinu i težinu na rođenju. Osim sto rđavo utiče na razvoj čeda i ishod trudnoće, nedovoljan unos belančevina smatra se da je uzrok čestih infekcija dece u prvim mesecima po rođenju, a majke koje su dojile imale su manje mleka.

Treba istaći da su znatno povećane i potrebe za mineralnim sastojcima hrane, naročito u toku tri poslednja meseca trudnoće. Ovo se u prvom redu odnosi na potrebe za kalcijumom i fosforom koji su, pored otalog potrebni za izgradnju dečjeg skeleta. Ništa manje nisu važne ni potrebe za gvoždjem koje približno dvaput više treba da uzima bremena majka.

U svakom slučaju, oskudna ishrana za vreme trudnoće više škodi majci nego plodu, ali kad je previse oskudna pogadja oboje, i to više čedo u utrobi nego majku. Evo otprilike koje količine od ovih namirni ca treba da uzima dnevno:

Mleka otprilike tri četvrti litra, krtog mesa 1s00—150 grama, jedno celo jaje, 50—100 grama svežeg: srpskog sira, ili više ako ne dobije odrećenu količinu mleka i što više svežeg voća i povrća.Hleb i testa, kolači i šećer treba da dopune ovu hranu.

U ovoj ishrani će bremena majka naći sve potrebne vitamine, osim vitamina,, D“. Potrebe za ovim va znim i neophodnim vitaminom moći će da zadovolji uzimanjem ribljeg ulja, najmanje po jednu do dve velike kasike dnevno, ili, u zamenu za to, naš domaći proizvod, vitamin,, A“ +, D3) “, po tri kapi dnevno, i to svakog dana u toku cele trudnoće.

Eto otprilike kakav treba da bude jelovnik majke za vreme trudnoće.

Sa izmenjenim, nekad i ćudljivim prohtevom za jelom, a ova pojava nije tako retka, ne treba se uvek dosledno boriti. Ovome se može, u pametnim granicama, i bez štete po majku i dete, izaći u susret. Što ne škodi majci, neće škoditi ni plodu.

Gadjenja na hranu se mogu u priličnoj meri ublažiti, iako ne potpuno suzbiti, što dužim boravkom na čistom i svežem vazduhu, n što češćim, ali manjim obrocima.

Trudna majka treba da obrati naročitu pažnju na uredno pražnjenje creva. Ako se ne uspe da se težnja ka zatvoru uspešno suzbije dobro izabranom hranom, kao što je bogat unos raznog voća i povrća, moraće da upotrebi s vremena na vreme i neko blaže sredstvo za čišćenje.